Тегелтија: Тријумф над издајничком политиком - највећа политичка и финансијска побједа

“Ми смо у тој борби непотребно трошили своје ресурсе и енергију и често смо били више преокупирани сједницама Савјета министара, очекујући шта спремају против Српске него што смо гледали у дневни ред Владе Републике Српске. Показали смо да можемо без њих и да нећемо дозволити да нас било ко блокира - ни представници међународне заједнице, ни СДА, ни Савез за промјене, који су у једном тренутку блокирали 780 милиона КМ из међународних финансијских извора који су требали да дођу у Српску. Рекли смо - сада сте нас блокирали и нећете никада више”, рекао је Тегелтија у интервјуу Срни.

Он је подсјетио да је Република Српска потом први пут изашла на међународно финансијско тржиште и показала да постоји интересовање за Српску и да тамо има довољно новца које може да обезбиједи.

“Показали смо да смо друштво и држава која може да функционише без њих - Савјета министара и међународних финансијских институција. Наравно, Српска мора више да ради и да више ствара да би имала мање потребе за задуживањем”, додао је Тегелтија.

Говорећи о раду Владе Републике Српске у мандату који је на истеку, Тегелтија је рекао да то могу да оцијене само грађани на крају мандата, а да га у току њега оцјењују посланици који усвајајући или неусвајајући кључне годишње документе показују да ли су задовољни или не.

“Мислим да је Влада остварила добре резултате и да се то у овом тренутку види, иако смо овај мандат почели тако што смо преживјели двије катастрофе - природну у виду катастрофалних поплава и политичку кроз формирање власти у Сарајеву у коју је Савез за промјене ушао са СДА. То није било формирање власти, него нека врста предаје пред политиком СДА”, оцијенио је Тегелтија.

Он је подсјетио да су успјешно саниране посљедице поплава којима је директно или индиректно било погођено више од 30.000 домаћинстава.

“За више од 20.000 домаћинстава обезбиједили смо новац за санирање објеката, санирали смо инфраструктуру, одобрили средства пољопривредним газдинствима и јавним предузећима и свима онима којима је била потребна помоћ. То је оставило негативне посљедице на буџет Српске, јер су поплаве заправо однијеле цијели један буџет”, истакао је Тегелтија.

Он је напоменуо да су се у 2015. години, када су мислили да ће кренути у рјешавање проблема, сусрели са политичком непогодом, односно формирањем власти на нивоу БиХ.

“Комплетан смисао формирања те власти била је блокада Републике Српске и све је било подређено тим активностима. Са страхом смо чекали свкаку сједницу Савјета министара и само је било питање шта су припремили против Српске. Никада то нисмо могли видјети у најави дневног реда, него послије завршетка сједнице Савјета министара када објаве какве су одлуке донијели. Људи из Српске који раде у заједничким институцијама били су у страху, али су касније видјели да је тамо дошла екипа која има врло лоше намјере према Републици Српској и ми смо коначно унапријед знали шта они припремају против Српске па смо реаговали и спријечавали да се то нађе на сједници Савјета министара”, каже Тегелтија.

Он је рекао да су незаобилазан партнер Савеза за промјене биле неке амбасаде које су имале за циљ финансијску дестабилизацију Републике Српске.

“Имали смо њихове најаве да ће блокирати сва финансијска средства у 2015. години за Српску, сматрајући да Влада неће моћи да издржи без тих средстава и да ће морати да оде, а да ће онда бити формирана нова влада и већ су били одредили да је нови мандатар градоначелник Бијељине Мићо Мићић. Ми смо знали шта да радимо, али да нам је било потребно вријеме. Окупили смо се око Српске и нисмо дозволили да нас било шта поколеба”, истакао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, знали су да ће имати потешкоћа и измиривању обавеза када је ријеч о роковима, али су заузели став да ниједној категорији друштва неће умањивати права и да неће никоме остати дужни, али да ће вјероватно бити одређеног кашњења у исплати.

“Утврдили смо приоритете и послагали их од пензионера, инвалида и борачких категорија и на тај начин правили редослијед у исплатама. Данас смо дошли у ситуацију да наше обавезе уредно извршавамо, да немамо кашњења и да смо измирили и обавезе које су настале и прије 2014. године. Већ дуже од годину немамо никакве проблеме са извршавањем текућих обавеза из буџета”, додао је Тегелтија.

Он је рекао да су у овој години повећани приходи, а да су текући расходи држани под контролом, што је омогућило Влади да доведе у ред сервисирање јавног дуга и да пласира средства у капиталне пројекте.

“То данас даје озбиљне резултате. Већ 15 узастопних квартала имамо привредни раст, а то прати и повећање спољнотрговинске размјене и индустријске производње, раст запослености, односно смањење незапослености. То се све одразило на буџетске приходе. Ребаланс буџета смо обавили веома рано, још у мају, јер смо видјели да су процјене прихода много боље него што смо планирали на почетку и жељели смо да та средства искористимо за капиталне пројекте у цијелој Српској”, навео је Тегелтија.

Он је подсјетио да је раст прихода омогућио Влади да се у посљедњем кварталу ове године одрекне око 20 милиона КМ како би та средства била враћена запосленима и омогућено повећање плата свим запосленима и у реалном и у јавном сектору.

“Приходи од пореза на доходак и од пореза на добит су одлични, а имамо и раст доприноса за пензијско-инвалидско осигурање. Нисмо задовољни средствима која наплаћујемо кроз дивиденду и наша јавна предузећа би морала да послују много боље и да имају бољи финансијски резултат како би дио тих средстава био враћен у буџет”, рекао је Тегелтија.

Говорећи о јавном дугу Републике Српске, Тегелтија је истакао да је он од 2006. до 2008. године имао тенденцију пада, али да од тог периода долази до глобалне кризе која се одразила и на Српску и долази до значајног пада прихода и привредне активности и, посљедично, раста дуга.

“Тада се појављује потреба за додатним финансирањем и подршком буџету, а налазили смо се и у значајним инфраструктурним пројектима за које смо повлачили кредитна средства од међународних финснсијских институција. У том периоду долази до значајнијег раста јавног дуга у односу на бруто домаћи производ /БДП/. Износ дуга био је на највишем нивоу 2015. године јер смо повукли и значајна средства са санацију посљедица поплава и премашио је 45 одсто БДП-а. Сада поново имамо силазни тренд јавног дуга у односу на БДП, немамо проблема с његовим сервисирањем и најважније је да важне капиталне пројекте финансирамо из властитих средстава као што је изградња нове болнице у Источном Сарајеву”, каже Тегелтија.

Он је категоричан да повећањем плата и пензија није прекршен договор са Међународним монетарним фондом /ММФ/ у оквиру аранжмана БиХ са том финансијском институцијом.

“Пензије нису питање из аранжмана са ММФ-ом. Питање плата јесте дио договора са ММФ-ом, али се односи само на јавни сектор и на то да се не повећава фонд за исплату плата. Ми ни на који начин нисмо нарушили ту позицију, нити повећали тај оквир, а повећавање плата у приватном и јавном сектору је посљедица растерећења привреде, неће бити повећано укупно издвајање за плате и то је јасно ММФ-у. Повећање пензија је одлука Владе, а прије свега премијерке Жељке Цвијановић која је одлучила да свака марка коју имамо вишка буде дозначена пензионерима. Пензије смо повећали у више наврата и као резултат раста прихода пензионерима обезбиједили једнократну помоћ, а очекујем да ћемо до краја године имати још једну интервенцију према пензионерима”, рекао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, новац из аранжмана са ММФ-ом неће бити ускоро на располагању.

“Мисија ММФ-а неће доћи у БиХ док не буду формиране нове владе ентитета и Савјет министара, а процјена је да се то неће догодити прије краја првог квартала идуће године. У ФБиХ постоје и отворена питања која се тичу Закона о правима бораца и исплате накнада и обавеза у вези са порезом на доходак, што је веома тешко испунити. У Бањалуци је био нови шеф Мисије ММФ-а у БиХ и ми смо изнијели став да је боље потписати нови аранжман са ММФ-ом него наставити овај који већ предуго траје”, каже Тегелтија.

Говорећи о јавним инвестицијама, Тегелтија је напоменуо да је Влада Српске у овој години издвојила 120 милиона КМ.

Он је рекао да у тај износ нису укључена средства којима пројекте финансирају Србија, редовна средства којима капиталне пројекте финансирају министарства, улагања јавних предузећа, нити велики пројекти који су у фази реализације као што су изградња ауто-пута или Хидроелектране “Дабар”.

“Ми смо донијели 213 одлука за финансирање пројеката. Одлучили смо да не трошимо та средства на један или два велика пројекта, већ смо дали могућност локалним заједницама да изаберу приоритете”, рекао је Тегелтија и додао да ће са другим капиталним пројектима који ће бити реализовани путем министарстава из буџета Српске ове године бити обезбијеђено више од 150 милиона КМ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.