Сваки трећи радник у Српској на државним јаслама

Драгана Орловић
Сваки трећи радник у Српској на државним јаслама

Бањалука - Сваки трећи запослени у Републици Српској ради у јавним предузећима или установама, што показују најновији подаци Завода за статистику РС, према којима је од укупно 266.309 радника, њих 77.057 у државној служби.

Иако је охрабрујући податак тај што приватни сектор има најбројнију радну снагу и биљежи раст у 2018. години, који је достигао квоту од 153.149, армија радника који су на терету државе нажалост и даље расте. Њих је тако у прошлој години било 994 више него у 2017.

Професор на Економском факултету у Бањалуци Горан Радивојац сматра да је слична ситуација на цијелом Балкану када је у питању јавни сектор, али да је од бујања јавног апарата далеко већи проблем тај што је недовољно развијена привреда.

Српска, како каже Радивојац, нема проблем са вишком радника у државним предузећима који би акутно требало ријешити, већ то што њих привредници финансирају.

- Проблем није у величини и конструкцији јавне управе у Српској, већ у недовољно развијеној привреди, која би тај терет лакше носила. Није рјешење ни у сузбијању трошкова, јер ћемо тиме смањити потрошњу, а тиме директно и обрт капитала и приходе од ПДВ-а. Наш пут мора бити у смјеру стимулисања привредног раста - истакао је Радивојац.

Према његовим ријечима, у посљедњих пет година дошло је до експанзије отворености тржишта радне снаге Европске уније за све раднике са Балкана.

- Тај тренд ће очигледно бити настављен и у овој години. Тако ћемо доћи у ситуацију да су привредници принуђени да сами понуде веће плате радницима - сматра Радивојац и додаје да наша предност већ одавно није јефтина радна снага.

- Привреда се мора окренути софистициранијим услугама и производима, који ће донијети већу добит, али и веће плате. Не можемо више нудити само јефтину радну снагу, пошто је више и немамо - закључио је Радивојац.

Директор у Привредној комори РС Перо Ћорић каже да је садашњим нацртом закона о локалној самоуправи продужен рок на двије године којим би број запослених у локалним заједницама био смањен у складу бројем становника. На тај начин, како истиче, амнестира се смањење радника у јавној управи, што није добра порука реалном сектору.

- Морамо ограничити запошљавање у јавном сектору, уколико хоћемо да направимо искорак у тој области. Међутим, законска рјешења која су тренутно понуђена у нацрту не иду у правцу тих планова - објашњава Ћорић.

Он додаје и да уколико би се ушло у реформе кроз смањење оптерећења рада, послодавци би повећали плате радницима, чиме би створили услове да порасте интересовање за реални сектор.

- Само кроз растерећење привреде можемо очекивати повећање плата и генерално боље услове у реалном сектору - додао је Ћорић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана