Сваки трећи поплављени свједок злоупотреба!

Ове забрињавајуће податке објавила је Антикорупцијска мрежа невладиних организација у БиХ ACCOUNT, након што је провела двомјесечно истраживање на терену међу приближно 900 грађана који су претпјели директну штету од поплава.

Наиме, ACCOUNT је још у мају покренуо пројекат мониторинга расподјеле хуманитарне помоћи у подручјима погођеним поплавама и клизиштима, а добијени подаци су поражавајући. Брине и чињеница да чак 65 посто анкетираних, који су били свједоци злоупотреба, није спремно пријавити корупцију.

"Ово истраживање је потврдило да систем расподјеле помоћи није био транспарентан, а са друге стране, да се људи плаше да пријављују корупцију и злоупотребе да не би били изложени одмазди од стране оних које пријаве", истиче Елдин Карић, директор ACCOUNT-а.

Он велику замјерку упућује и међународним организацијама, дистрибутерима ове помоћи, које, како наводи, такођер нису биле довољно транспарентне.

"Мислим и да организације цивилног друштва на локалном нивоу треба да буду проактивније. Оне морају више ићи према грађанима и помоћи им да се такве информације објаве", истиче Карић.

Према резултатима истраживања, највише неправилности у расподјели хуманитарне помоћи уочено је у Добоју. Чак 66 посто испитаних корисника тврди да су били свједоци нерегуларности, у Санском Мосту њих 41 посто, у Бијељина 38, а у Брчко дистрикту 29 посто испитаника.

Гледајући укупан број анкетираних у седам општина у којима је анкета проведена, њих 35 посто је примијетило нерегуларности у расподјели помоћи, а највећи број замјерки се односи на волонтере, који су, наводно, робу узимали себи или давали породици и пријатељима.

Помоћ су, како је наведено, добијали људи који нису поплављени или су они који одлучују пробирали бољу робу за своје

Тамара Зрновић, из Хелсиншког комитета за људска права у РС, организације која је у име ACCOUNT-а провела анкету на подручју Бијељине, такође наводи да је страх главни разлог зашто људи не желе пријавити неправилности.

"Неки од њих су добили помоћ и потписали се, па су се плашили да, ако пријаве неправилности, сљедећи пут неће добити помоћ. Када год смо радили анкетирање грађана, и прије и послије поплава, страх је био разлог зашто не желе пријавити неправилности", истиче Зрновићева.

Према резултатима анкете у Добоју, једној од најразоренијих општина, шест од десет људи је свједочило злоупотреби помоћи.

 Међу њима је, како стоји у истраживању, и Јадранко Трифковић, једини који је сакупио храбрости да пријави злоупотребе. Он је ACCOUNT-у изјавио да је било случајева да хуманитарну помоћ подижу и људи који нису поплављени, али и да су подизали више него што имају чланова породице.

"У јавној кухињи онима које не познају траже кантицу. Како ћу ја донијети кантицу кад нисам из стана изнио ништа", рекао је Трифковић.

Иако се махом плаше јавно рећи шта су видјели, поплављени су на анкетним листићима наводили многе нерегуларности. Између осталог, уочено је и да су помоћ добијали људи који нису поплављени или да су они који одлучују пробирали бољу робу за своје. Такође, многи анкетирани су навели да су добијали остатке помоћи зато што нису ни у једној странци и што су неопредијељени.

Анкета у 28 МЗ

Анкету су провели чланови ACCOUNT-а: Хелсиншки комитет за људска права РС, Омладински центар "Вермон" из Брчког, Центар за развој цивилног друштва из Добоја, Удружење грађана пољопривредника "Агроразвој" из Калесије, Удружење дипломираних правника унутрашњих послова Бањалука, Удружење грађана "За бољи Сански Мост" те Форум грађана Зеница. Проведена је у Бијељини, дистрикту Брчко, Добоју, Калесији, Лакташима, Санском Мосту и Зеници, односно у 28 мјесних заједница у овим општинама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.