Сваки грађанин БиХ дужан 3.300 КМ

Према недавно објављеним подацима Министарства финансија и трезора БиХ, укупан јавни дуг БиХ на крају прошле године био је 11,3 милијарде КМ и смањен је за 6,1 одсто у односу на дуг из 2016, док је, како је наведено, 7,9 милијарди отпадало на спољни дуг. Судећи према овим подацима, долазимо до резултата да се за само три мјесеца 2018. године јавни дуг повећао за више од 200 милиона марака.

“У 2014. години дуг по глави становника износио је 3.301,62 КМ. Ако узмемо у обзир да се по основу негативног природног прираштаја број становника у БиХ до 2017. године смањио за 27.170, те да се у истом периоду иселило око 150.000 људи, долазимо до тога да је у 2017. години задужење по становнику 3.631,51”, процјењује Фарук Хаџић, макроекономски аналитичар, и додаје да ће и у наредном периоду дуг расти због мањег броја становника и већег морталитета од наталитета. Истакао је да ће многи рећи да особе које се иселе шаљу дознаке у БиХ, што повећава потрошњу, тиме и БДП, али негативне демографске тенденције, сматра Хаџић, као и трајно исељавање, у једној фази ће довести до пада дознака из иностранства.

Игор Гавран, економски аналитичар, казао је да доминантно учешће спољног дуга у јавном дугу говори о потпуној зависности БиХ о страним повјериоцима.

“Ово говори и о изложености ризицима промјене девизних курсева за дио тог задужења који није изражен у еврима, као што је нпр. аранжман с ММФ-ом”, казао је Гавран за “Независне” и додао да је смањење јавног дуга у односу на 2016. свакако позитивно. Нагласио је да је значајно да у овом периоду смањења вриједности јавног дуга није било суштинских побољшања буџетских прилика и управљању јавним финансијама у цијелини, док, како каже, и даље постоји јасна намјера даљег задуживања.

“Иако је аранжман с ММФ-ом тренутно блокиран, његово постојање потврђује потребу за новим задужењима и без обзира на то хоће ли се наставити или ће се новац пронаћи на другој страни, може се очекивати даљи раст дуга у будућности”, наводи Гавран.

Иако се БиХ, додаје Гавран, радо класификује као умјерено задужена земља од стране надлежних власти, ријеч је, истиче, само о теоретској категоризаији.

“Ова категоризација би била реална у условима 'нормалне економије', којом се управља на рационалан начин и чији је дуг одржив и не угрожава макроекономску стабилност”, истиче Гавран и додаје да би у случају БиХ и много мањи ниво дуга био претјеран јер су, како каже, јавне финансије у трајном и енормном дефициту.

Упозорио је да се највећи дио дуга не користи продуктивно, већ за попуњавање буџетских дефицита, односно, како наводи, ничим не унапређује економију и њену способност отплате задужења.

“За садашње стање економије и поготово перспективе и неодговорно управљање јавним финансијама. Ниво јавног дуга БиХ је превисок, неодржив и представља огроман терет  и за буџете  и за укупну економију”, закључује Гавран.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.