Сутра наставак суђења Насеру Орићу

Срна
Сутра наставак суђења Насеру Орићу

Сарајево - У Суду БиХ сутра ће бити настављено суђење команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и припаднику ове војске Сабахудину Мухићу за злочине над српским ратним заробљеницима на подручју ове општине 1992. године.

На рочишту одржаном 13. децембра, свједок одбране Сабит Халиловић је изјавио да му је Зулфо Турсуновић у више наврата рекао да је убио судију Слободана Илића из Залазја.


Халиловић је потврдио да се 11. јула 1992. године са својим братом добровољно јавио у јединицу Зулфе Турсуновића која се спремала да наредног јутра нападне село Залазје које је држала српска војска.

"Нас 100 добровољаца дошли смо у Сребреницу, а у току ноћи пребацили смо се на подручје Ажличког потока, гдје смо остали до јутра. Ујутро смо се распоредили у три групе, а ја сам са 30 момака у групи Суље Хасановића био лоциран на 500 метара од Залазја", навео је Халиловић.

Свједок је рекао да су српски војници први запуцали и да његова група није могла да дејствује јер се пуцало са свих страна. Према његовом исказу, видио је митраљез који је највише пуцао са гробља, те није успио њихов покушај да се око подне пробију према селу, због чега су се вратили на почетни положај.

"У поподневним часовима видио сам како српски војници претрчавају из кућа у куће које су биле поред гробља. Касније сам видио њихов жтамићж који је кренуо према Сасама, а након тога чуо сам да неко виче жхватајте их живеж. Видио сам седам, осам војника у војној униформи који су трчали према потоку. Послије је почела паљба, која је утихнула послије 20 минута", додао је Халиловић.

Он је навео да им је касније јављено да се Срби повлаче, те да је на игралишту код Залазја рањен. Затим је одвезен у болницу у Сребреници, гдје га је сутрадан посјетио Турсуновић.

"Тада ми је рекао да је жосветио сваку моју рануж. Спомињао је неког судију, а касније сам сазнао да се зове Слободан Илић. Зулфо ми је рекао да га је добро познавао, а касније, 1995. године, говорио ми је жубио сам њиховог пенгу, поглавицуж. Кад би га ја зезао да га је можда убио неко други јер је био у засједи, одговарао би жНије важно ко је, два сам оквира и ја испуцаож", рекао је Халиловић.

Заштићени свједок одбране "О2" истакао је да су мјештани из његовог села Почуаш држали линију одбране изнад села Печиште у које су избјегли. Свједок је потврдио да је он био командир и да је 11. јула 1992. године преко курира обавијештен да ће ујутро бити извршен напад на Залазје.

"Мој задатак је био да одвучем пажњу према селима Андрићи и Обаду. Кренули смо прије свитања из Ликара у правцу Обада и чекали да почне пуцњава. Жестока дејства су почела у 8.00 часова, а ми смо кренули према Андрићима у којем, на уласку, никога нисмо затекли", додао је "О2".

По повратку у Ликаре у пријеподневним часовима, курир му је рекао да се Залазје није предало и да је дошао по гранату ручног бацача коју ће однијети у Залазје.

"И ја сам са својим људима поново кренуо у Залазје преко брда Заник, гдје смо затекли људе из Поточара. Са врха Заника видио сам Залазје као на длану и до тада нико од наших војника није тамо ушао. Видио сам да се у дијелу гробља води жестока борба, а курир ми је рекао да је Насер Орић, којег ниједном није видио, рањен и да је превезен у Поточаре", испричао је овај свједок.

Он је навео да никада није видио, нити чуо, да је неко на Залазју био заробљен.

Заштићени свједок нагласио је да је задатак његове групе био да очува линију и да се никада нису кретали према Залазју. Рекао је да им је задатке давала група из Поточара, вјероватно Орић, са којим је "сарађивао из поштовања јер тада није било организованих јединица, ни штаба".

Он тврди да му је крајем 1995. године и у фебруару ове године нуђен новац из Србије и евакуација породице из Сребренице да свједочи против Орића за злочине на Залазју.

Орић и Мухић оптужени су да су 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили тројицу заробљеника српске националности - Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.

Почетак суђења заказан је за 9.00 часова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана