Судије желе самосталност, али само у трошењу новца

Потребе и жеље надлежни су сажели у средњорочном плану рада те правосудне институције од 2019. до 2021. године гдје је наглашено да тај суд није дио законодавне ни извршне ни редовне судске власти те да је позициониран као посебна самостална и независна власт.

- И поред чињенице да Уставни суд самостално припрема, утврђује и усваја приједлог свог буџета, у даљој процедури одобравања и утврђивања третира се као “обичан” буџетски корисник, а његов буџет има и дијели судбину буџета осталих буџетских корисника/институција - пише у средњорочном плану рада.

Буџетом институција на нивоу БиХ за 2018. годину одобрен им је новац за 94 радника, а што укључује 88 запослених у Секретаријату и шест домаћих судија. Троје страних судија, чији одлазак заговара РС, финансирају се такође из буџета, али нису у радном односу, већ примају накнаду за обављање функције судије.

У суду кажу да се годинама сусрећу са истим проблемом, а то је да им се буџетом не одобравају онолико новца колико им је потребно за извршавање улоге и мисије у друштву. Додали су да су за ову годину тражили 6,4 милиона КМ, а добили 5,49 милиона.

Нагласили су и да разумију те поштују економску ситуацију у земљи, али да је евидентно да се такав рестриктивни приступ не примјењује на све, приказавши одобрене буџете Уставног суда БиХ, Суда БиХ и Тужилаштва БиХ од 2002. до 2018. из којег је видљиво да су им колеге добијале више новца.

Власт у РС тражи да стране судије оду из Уставног суда БиХ, а прије извјесног времена саопштено да су СНСД и ХДЗ БиХ припремили приједлог закона о Уставном суду БиХ који би омогућио замјену страних судија домаћим и онемогућило прегласавање на штету једног народа, али није наишло на потребну подршку, прије свега бошњачке стране.

Прича о одласку страних судија посебно је интензивирана прије неколико година када је Уставни суд прихватио захтјев лидера СДА Бакира Изетбеговића, са позиције бошњачког члана Предсједништва и поништио резултате референдума о Дану Републике Српске који је одржан 25. септембра.

Шеф Клуба посланика у одлазећем сазиву Представничког дома Парламента БиХ Сташа Кошарац истиче да судије имају доста паметнијег посла којим треба да се баве.

- Закон о Уставном суду БиХ мора бити донесен јер је сада то институција у којој очигледно странци, са представницима једног конститутивног народа могу да доносе одлуке. Наш став је да странци не могу да се мијешају у унутрашња питања у БиХ. Причати о томе да буду самостални у буџетирању, а да при томе у суду сједе странци, потпуно је некоректно. Нећемо одустати од тога да се странци елиминишу из тога суда и да буде усвојен нови модел функционисања - рекао је Кошарац.

Предсједник РС и СНСД-а Милорад Додик, који преузима позицију српског члана Предсједништва БиХ, подсјетио је на ову проблематику прије неколико дана и поновио је да стране судије морају да оду из Уставног суда.

Правилници

Савјет министара БиХ у јулу прошле године, на иницијативу Уставног суда, усвојио је измјене правилника о коришћењу телефона, новца за репрезентацију те о условима набавке и начину коришћења службених возила у институцијама БиХ, којима је изузео суд од њихове примјене.

- Ова питања Уставни суд је уредио својим интерним општим актима - пише у документу.

Буџетски захтјеви  Уставног суда (у КМ)

Година       износ

2019.          6.450.000

2020.          6.420.000

2021.          6.420.000

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.