Судије Уставног суда БиХ чекају прави тренутак за нове тензије

Десет делегата Вијећа народа, међу којима је осам Бошњака и два Хрвата, у захтјеву поднесеном у јануару, затражило је од Уставног суда БиХ да донесе одлуку да члан Закона о Дану РС у којем се наводи “На основу потврђене воље грађана РС, 9. јануар се утврђује као Дан Републике” није у складу са Уставом БиХ.

Одговор на тај захтјев је припремио Тим за одбрану и учешће у расправи у Уставном суду, састављен од правних стручњака и посланика, а одговор је утврдио Одбор за уставна питања Народне скупштине РС.

У одговору је подвучено да је 9. јануар историјски датум, да његова прослава не угрожава никога и да судије треба да одбаце захтјев као неуставан.

У Уставном суду БиХ су казали да су одговор из РС на нови захтјев за оспоравање Дана Републике добили 30. марта.

- Предмет је у раду и биће разматран на једној од наредних пленарних сједница Уставног суда БиХ. Правилима Уставног суда је прописано да о потреби да се одржи јавна расправа одлучује суд, на приједлог судије извјестиоца или другог судије - казали су у Уставном суду БиХ гдје нису навели када би тај предмет могао доћи на дневни ред нити да ли ће бити одржана јавна расправа.

Замјеник предсједника скупштинског одбора за уставна питања Давор Шешић (СДС) каже да више ништа не може да изненади када је ријеч о овој теми.

- На сцени је класична политизација од самог почетка у вези са обиљежавањем 9. јануара као Дана Републике. Не би ме изненадило да се сада пред изборе врати то питање на дневни ред јер би одговарало бошњачким странкама - рекао је Шешић.

РС је у одговору на посљедњу апелацију у вези да 9. јануаром нагласила да се тај датум, према одредбама новог Закона о Дану Републике, обиљежава као секуларни, а не вјерски празник те да се њиме равноправно и једнако третирају сви грађани без обзира на националну и религијску припадност.

Званичници РС су поручили и да судије не би требало да се упуштају у оцјењивање перцепције историјских и политичких чињеница, а подсјетили су и на ранија различита поступања у споровима у Уставном суду БиХ у вези са празницима, међу којима је и 1. март који се у ФБиХ обиљежава као дан независности, а који у РС не признају.

Нагласили су да ниједан акт, нити судска одлука не могу промијенити историјске чињенице о датуму и околностима проглашења РС, а то је датум прије ратних сукоба.

Став РС, а уједно и један од захтјева у одговору, је да би било оправдано да Уставни суд БиХ, због значаја овог предмета, организује јавну расправу у оквиру пленарне сједнице. 

Закон о Дану Републике усвојен је у октобру 2016. године на посебној сједници парламента, а њиме је дефинисано да је 9. јануар секуларни празник, а по одлуци Владе дан је нерадни у Српској. Закон је усвојен након спроведеног референдума на коме је више од 99 одсто грађана који су изашли на гласачка мјеста казало да жели да 9. јануар и даље буде Дан РС.

Уставни суд БиХ претходно је, одлучујући по апелацији коју је поднио бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић, утврдио да дио Закона о празницима РС који се односи на обиљежавање 9. јануара као Дана Републике није у складу са Уставом БиХ.

Одбачени захтјеви

РС је у одговору, као један од аргумената, навела и да је суд  почетком јула прошле године одбацио апелацију 30 посланика из РС да се неуставним прогласи обиљежавање 1. марта као Дана независности БиХ и 25. новембра као Дана државности БиХ. Суд је, одбацујући захтјеве као неосноване, навео да су у складу с преамбулом Устава БиХ, Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.

Из РС годинама упозоравају да ти празници не могу бити прихватљиви јер је 1. марта 1992. године у Сарајеву убијен српски сват Никола Гардовић, али и спроведен референдум о независности БиХ на који већина Срба није изашла и на којем су прегласани од Бошњака и Хрвата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.