Суд БиХ одуговлачи доношење одлуке о Орићу

Горан Маунага 26.03.2018 12:06

Сарајево - Суд БиХ још није донио одлуку о жалби Тужилаштва БиХ на ослобађајућу првостепену пресуду ратном команданту Армије РБиХ у Сребреници Насеру Орићу, иако је том суду упућена још прије три мјесеца.

Адвокати и представници институција РС који се баве проблематиком ратних злочина истичу да одуговлачење Суда БиХ приликом одлучивања о жалбама није неуобичајено, али да у овом случају има разлога за сумње да се то ради намјерно, јер Тужилаштво има добре аргументе за обарање првостепене пресуде, прије свега јер је заснована на доказу који није изведен на главном претресу, што је аутоматски разлог за валидну и основану жалбу.

Суд БиХ ослободио је у октобру 2017. Орића и његовог саборца Сабахудина Мухића одговорности за ратни злочин, односно убиство тројице српских заробљеника на подручју Сребренице 1992. године. Суд је странкама пресуду доставио тек два мјесеца касније, након чега је Тужилаштво БиХ затражило да ослобађајућа пресуда Орићу буде укинута уз образложење да је заснована на непостојећим доказима и да је исти доказ третиран различито приликом објављивања пресуде и у писаном отправку, чиме је прекршен Закон о кривичном поступку.

У Суду БиХ кажу да је претресно вијеће спис предмета, заједно са жалбом на неправоснажну првостепену пресуду упутило вијећу Апелационог одјељења Суда БиХ на поступање.

- Законом није предвиђен преклузивни рок за одлучивање по жалби у таквим случајевима. То зависи, између осталог, и од задужености судија у другим предметима који су раније запримљени - кажу у Суду БиХ.

Адвокат Милан Романић каже да није неуобичајено да жалбени поступци у Суду БиХ чекају на покретање по неколико мјесеци, уз разне изговоре.

- То не би требало да буде тако. Тачно је да законом није предвиђен рок, али то траје годинама, па би могло да се ријеши запошљавањем судија, ако су већ, како тврде, презадужени великим бројем предмета. То може бити и изговор, јер су отезања у жалбеним предметима баш честа - каже Романић. Додао је да је у једном предмету на који је упућена жалба чекао чак шест мјесеци на покретање жалбеног поступка.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и жртава рата Милорад Којић каже да је пресуда заснована на паушалним оцјенама, умјесто на законом утврђеним чињеницама.

- Ако је поступајући тужилац написао жалбу онако како треба, у жалбеном поступку слиједи осуђујућа пресуда. Између осталог, не постоји доказ о којем је у јавној објави на изрицању пресуде Орићу и Мухићу говорио предсједавајући судског вијећа Шемсудин Максумић. На њему је засновано образложење пресуде, а пошто га нема, прекршен је Закон о кривичном поступку - каже Којић.

И само суђење Орићу пратили су бројни сумњиви догађаји. Између осталих, Орић је пуштен да се слободно креће, а каснијим укидањем мјера забране дата му је могућност да утиче на свједоке и цијели процес. Поднесена је анонимна пријава против поступајућег тужиоца Мирослава Јањића за примање мита, што је завршило хапшењем инспектора Одјељења за ратне злочине СИПА Џенане Омерхоџић.

Бошњачким удружењима у кругу Суда БиХ толерисано је стално вријеђање тужиоца и породица српских жртава, док је Суд БиХ српска удружења упозорио да се не оглашавају да не би вршили притисак на суд.

Нелогичности

Аргументи Тужилаштва за укидање пресуде

- Писани отправак пресуде мора потпуно одговарати пресуди која је објављена у судници, а због разлике је неразумљива и противрјечна сама себи и разлозима пресуде

- С обзиром на то да је пресуда сачињена уз образложење засновано на непостојећем исказу који није предочен на главном претресу, погрешно је и непотпуно утврђено чињенично стање.