Структурални дијалог заборављен

Наиме, представници различитих министарстава правде у БиХ су посљедњих мјесеци више пута јавно најављивали скори наставак дијалога, међутим, на том плану ништа није урађено. С обзиром на то да домаће власти нису досад успјеле пружити адекватан одговор на питање када ће уопште бити настављени разговори о реформи правосуђа, обратили смо се с истим питањем Делегацији ЕУ.

Јамила Миловић-Халиловић, портпарол Делегације ЕУ и специјалног представника ЕУ у БиХ, је рекла да је на посљедњем састанку у јуну ЕУ дала свим представницима у процесу јасне смјернице о томе како ријешити отворено питање Нацрта закона о судовима БиХ у складу с Уговором о функционисању ЕУ, како би се, како је истакла, уклонио један од извора неефикасности правосуђа у БиХ, који се односи на дефинисање кривичне надлежности.

"На релевантним је властима на свим нивоима да уложе истинске, заједничке напоре, под вођством Министарства правде БиХ у улози копредсједавајућег у структурисаном дијалогу у правосуђу, постигну договор о нацрту закона у складу с поменутим европским стандардима и да осигурају да су исти испоштовани у нацрту овог закона", навела је она.

Европска комисија, како је додала, стоји на располагању за преглед коначног нацрта, прије просљеђивања у законодавну процедуру.

"Што се тиче других питања о којима се разговарало у оквиру структурисаног дијалога, а посебице Нацрта закона о Високом судском и тужилачком вијећу, те ревизије Државне стратегије за рад на предметима ратних злочина, Европска комисија помно прати сва дешавања и очекује од релевантних власти да поступе у складу с постојећим препорукама и закључцима", навела је она.

Једино што се на овом питању покренуло јесте усвајање Акционог плана за сузбијање корупције од стране Високог судског и тужилачког савјета БиХ, а на велики притисак представника ЕУ и САД.

Вехид Шехић, предсједник Форума грађана Тузла (ФГТ) и бивши судија и тужилац, сматра да је тешко очекивати било какав напредак у оквиру структуралног дијалога јер је ово изборна година, као и због тога, како каже, што су политичке структуре спремне да блокирају било какав напредак ка правној и уређеној држави.

"ФГТ ће посебно инсистирати да током приступних преговора поглавља 23 и 34, која се односе на владавину права, буду отворена прва и вјерујемо да ће ЕУ управо инсистирати на томе", рекао је Шехић.  Указао је и на конференцију о реформи правосуђа у Бањалуци у организацији Високог судског и тужилачког савјета БиХ, ЕУ и САД, истичући да ће измјене и допуне Закона о кривичном поступку, сам Кривични закон БиХ, као и измјене и допуне Закона о ВСТС-у бити главне претпоставке у наредном периоду за поправљање стања у правосуђу.

"ВСТВ је важан управо зато што они својим радом треба да допринесу успостави владавине права кроз кадровску политику, јер они одређују критеријуме ко може бити судија или тужилац. Питање је само да ли су спремни да преузму ту одговорност", закључио је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.