Странке дугују више од 300.000 марака

Најновији пресјек стања изречених и неизмирених казни које су изречене странкама у БиХ, а који је направила Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ, показује да су од 2005. године потписали 400 казни партијама за које је утврђено да се огријешиле о закон.

Странке су углавном кажњаване због прекршаја које се односе на изворе финансирања, забрањене прилоге, као и обавезе пријављивања прилога, обавезе вођења евиденција о приходима и расходима и обавеза подношења финансијских извјештаја, а мало која је остала некажњена.

На основу одлука ЦИК-а странкама су од тада, а закључно са 15 аката из ове године, изречене казне у укупном износу од 1,2 милиона марака. Казне су се кретале у распону од неколико стотина па и до 25.000 КМ, а према подацима из ЦИК-а нису успјели наплатити нешто више од 300.000 марака.

- Суд БиХ је обуставио извршење казни у износу од 160.000 марака - рекли су “Гласу Српске” у тој изборној комисији. 

Дуг се, према ранијим појашњењима из те институције, углавном односи на мање странке које нису нарочито познате на политичкој сцени БиХ, а које се махом појављају од избора до избора и од којих је најтеже наплатити потраживања. Веома често се дешава, како су казали, да се једноставно партије бришу из евиденција по закону због неактивности, а кад се обришу, њихове казне немају од кога наплатити.

С друге стране, на листи кажњених биле су и далеко познатије партије као што су СНСД, СДС, СДА, ХДЗ БиХ и друге.

Члан Стратешког одбора коалиције “Под лупом” и стручњак за изборно законодавство Вехид Шехић наглашава да постоји велики проблем када је ријеч о наплати дуговања и сматра да је потребно мијењати законе како би се обезбиједила што већа наплативост.

- Није довољно само изрећи санкцију одређеном политичком субјекту који крши закон тако што ћете му забранити учешће на изборима. Требало би забранити учешће на изборима и руководству те странке јер се дешава да они формирају неку другу странку и поново учествују на изборима. Под хитно треба увести допуне закона о финансирању странака и предвидјети могућност наплате новчаних средстава, која произилазе из казни, тако да руководство странке одговара својом имовином. У супротном, због неодговорности у овој земљи, имаћемо сакционисање, али не и ефекте тих санкција - казао је Шехић.

Највише казни изречено је током 2009. године, али су чланови ЦИК-а тада донијели 67 одлука о кажњавању за прекршаје који су учињени од 2005. до 2007. године. Укупна износ казне достигао је 180.000 КМ, од чега још није наплаћено око 10.000 марака док је суд избрисао санкције “тешке” 46.800 КМ.

ЦИК БиХ је само крајем прошле године, на основу извјештаја о извршеној ревизији финансијских извјештаја политичких странака за 2016. годину, због кршења одредби Закона о финансирању политичких странака новчано је казнила 36 странака и једну овлашћену особу унутар политичке странке са укупно 88.300 КМ. Одлуке о изрицању казни нису правоснажне, против њих се може изјавити жалба Апелационом одјелу Суда БиХ у року од 15 дана од дана пријема одлуке. ЦИК је у протеклом периоду кажњавао странке и забраном учешћа на изборима. Тих казни било је и за појединачне кандидате због утврђеног сукоба интереса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.