Станимир Вукићевић, Амбасадор Вукићевић: Између Србије и БиХ више нема табу тема, а економска размјена је пет пута већа

У опроштајном интервјуу за Klix.ba говори о свом боравку у Сарајеву, најављеној изградњу путева Београд - Сарајево, односима Србије и Босне и Херцеговине, паравојним формацијама...

Господине Вукићевићу, два мандата сте провели на позицији амбасадора Републике Србије у Босни и Херцеговини. Какве утиске ћете понијети из Сарајева након своје мисије?

У Сарајеву сам провео два мандата, више од осам година. У њему се нисам осјећао странцем, много грађана Сарајева ме познаје и стичем утисак да су ме и они примили као дио њихове сарајевске средине. То је највише што један дипломата може да доживи и због чега свакако треба да буде задовољан. У тих протеклих осам година нисам доживио ниједан, чак ни симболични инцидент. Сва врата за контакте и остваривање мојих послова су била отворена и било је задовољство представљати Србију у Босни и Херцеговини. Стекао сам доста пријатеља, упознао доста драгих људи са којима сам проводио пуно времена и поред задовољства са професионалног аспекта, то је највеће богатство које носим из Босне и Херцеговине.

Хоћете ли пожељети да се вратите у Сарајево, бар ако/када буде изграђен најављени аутопут Сарајево - Београд?

Мој одлазак из Сарајева не подразумијева ни мој дефинитиван растанак са Босном и Херцеговином јер би то значило и растанак са свим драгим пријатељима које сам овдје стекао. Нормално, долазит ћу у Сарајево. Ако будем чекао да се изгради аутопут Београд-Сарајево, то ће тражити извјестан број година, а ја не желим толико чекати.

Пређимо на изградњу аутопута. Како гледате на договор о изградњи прстена аутопута на траси која би спајала Сарајево и Београд и какве су Ваше информације у вези с најављеним "мегапројектом"?

Инфраструктурно повезивање Србије и Босне и Херцеговине је неминовност и потреба привреда, као и људи обје земље. Чињеница је да садашња саобраћајна инфраструктура не одражава ни жеље ни опредјељење у Србији и Босни и Херцеговини те се изградња аутопута/брзог пута намеће као потреба, и са билатералног аспекта, али и као врло значајан допринос регионалној сарадњи и квалитетном повезивању цијелог региона са Европом.

Свакако да договор у Турској задовољава све опције и даје могућност повезивања са Босном и Херцеговином, са југа преко Вардишта и Вишеграда, али и спајањем привредних центара Србије и БиХ, преко Тузле, Бијељине и Брчког. У наредном периоду можемо очекивати разраду овог "мегапројекта" и укључивање свих заинтересованих, али морамо бити свјесни да је за изградњу комплетног прстена потребно вријеме. Неколико година.

Како бисте оцијенили односе Босне и Херцеговине и Србије, нарочито након заједничке посјете члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића и предсједника Србије Александра Вучића Турској?

Ја сам први амбасадор који је из Београда дошао у Сарајево, 2001. године, и сада у другом мандату Босну и Херцеговину напуштам почетком 2018. године. То је и прилика да се упореде односи са почетка првог мандата са односима на крају другог. Без икакве лажне скромности и намјере уљепшавања, односи између Србије и Босне и Херцеговине су веома узнапредовали.

Овим не желим да кажем да су сва питања која стоје између двије земље ријешена, али постоји другачији однос који је нови квалитет у односима између Србије и Босне и Херцеговине, да су разговори на високом и највишем нивоу интензивирани, а посебно да су они отворени, искрени и да нема "табу" питања. Покрећу се и питања која су у прошлости потискивана уз изговор да би могла нарушити односе.

Чињеница да су само у другој половини прошле године остварена два сусрета на нивоу шефова држава (у септембру је предсједник Србије Александар Вучић био у Сарајеву, а у децембру сва три члана Предсједништва БиХ у Београду) сама по себи говори о спремности да међусобно комуницирамо и разговарамо о интересу мира и стабилности региона, као и у интересу грађана Србије и БиХ.

Нормално, ни Србија, ни Босна и Херцеговина не запостављају трилатералу у коју је укључена Турска, са којом обје земље одржавају пријатељске односе и којима је она значајан економски партнер. У том свјетлу се гледа и на недавни сусрет у Истанбулу.

Раније сте говорили да, када је ријеч о економској сарадњи Босне и Херцеговине и Србије, постоји много неискориштених могућности. Како бисте оцијенили економску сарадњу и како би се она могла унаприједити?

Задовољство је подвући да економска сарадња Србије и Босне и Херцеговине сваке године, у континуитету биљежи пораст трговинске размјене. Од, колико се сјећам, 300 милиона долара са почетка мог мандата, дошли смо до 1,6 милијарди еура у трговинској размјени. Обје земље показују спремност да се економска сарадња и даље унапређује и да добија нове оквире. Могућности за унапређење видимо у заједничком наступу на трећим тржиштима, заједничким понудама на свјетском тржишту у области туризма, енергетици, производњи здраве хране, инфраструктури, у области намјенске индустрије.

Оно чиме се Србија и Босна и Херцеговина могу похвалити јесте потписан међудржавни документ о заједничком наступу на трећим тржиштима и да је у Истанбулу отворено заједничко економско представништво Србије и Босне и Херцеговине.

Не треба заборавити ни чињеницу да су министри за економске односе са иностранством Расим Љајић и Мирко Шаровић имали више заједничких посјета у неколико земаља. Такођер, као доказ спремности да се економска сарадња одвија без препрека, указујемо и на потписан Споразум о уклањању бесцаринских баријера и заједничком ставу да се тај процес прати и промптно реагује.

Дипломатијом сте се почели бавити још у вријеме заједничке државе. Какви су Ваши даљњи планови?

Да, ја сам у дипломатији доста дуго. Службовао сам у многим земљама, али сам професионално највише био везан за наш регион. О будућем дипломатском ангажовању ћу разговарати по повратку у Београд.

Будући да Вас је бивши предсједник Србије Томислав Николић именовао на функцију амбасадора Републике Србије у Босни и Херцеговини, један дио бх. јавности и на Ваше дјеловање гледа са скепсом. Да разјаснимо ствари: Николић је током обиљежавања неуставног Дана РС-а казао да од срца жели самосталност и независност Републици Српској. Какав Ваш став с тим у вези?

Бивши предсједник Србије Томислав Николић је потписивао указе о постављењу свих амбасадора који су у његово вријеме били постављани на дужност у разним државама свијета. У мојој 40-годишњој дипломатској каријери нисам чуо нити прочитао да је било који амбасадор било које државе изашао из професионалних оквира и коментарисао, односно оградио се од изјаве свог предсједника. Такођер, нисам чуо да је било која земља прозивала амбасадоре да то учини.

Свједочили смо у посљедње вријеме заоштреној политичкој ситуацији, што се рефлектовало и на терену кроз појаву одређених паравојних формација у Републици Српској. Како гледате на тај проблем?

Ситуација у Босни и Херцеговини је доста сложена. Мој апел је да се ништа не чини што би ту ситуацију додатно оптеретило. Ја немам информација о паравојним снагама које помињете у Републици Српској, осим оних које прочитам у дневној штампи.

Међутим, оно што желим да подвучем и поручим читаоцима јесте да је Србија заинтересована за стабилност Босне и Херцеговине, спремна је да пружи помоћ када се то из Босне и Херцеговине затражи, јер нестабилност нама сусједне државе, никако није пожељна и рефлектује се, не само на Србију, већ и на цијели регион.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.