Шта о Западном Балкану пише у Минхенском безбједносном извјештају?

У дијелу извјештаја који се бави анализом Западног Балкана оцјењује се да је регион и даље "рањив", а као примјер "крхке стабилности" наводе да је Косово у децембру, супротно жељи НАТО, одлучило да формира своју војску на шта је Србија, како се тврди, одговорила пријетњом оружане интервенције.

У извјештају су представљене и анкете о ЕУ које је спровео Савјет за регионалну сарадњу.

По питању датума приступа ЕУ, у Србији је око 32 одсто изјавило да не очекују да ће се Србија икада придружити ЕУ, док око 20 одсто испитаника вјерује да ће се Србија придружити европском блоку до 2025. године.

Међу испитаницима 17 одсто њих сматра да је већа вјероватноћа да ће се чланство реализовати до 2030. године.

Најмање заступљен одговор - да ће се Србија придружити ЕУ до 2020. године - дало је пет одсто испитаника.

Међутим, 29 одсто испитаника у анкети сматра да ће приступање ЕУ побољшати живот у Србији, а 39 одсто сматра да ће ствари остати онакве какве јесу.

Најмањи број испитаника, 22 одсто, вјерује да чланство Србије у ЕУ неће донијети бољитак грађанима.

По питању датума приступа ЕУ, испитаници су се на нивоу региона у већини изјаснили да не очекују да ће њихове земље икада приступити ЕУ (27 одсто). Међутим, слика није у потпуности песимистична, јер је 24 одсто испитаника рекло да очекују чланство до 2025. године.

Као могући проблем извјештај наводи и бојазан од пораста етничких тензија у Босни и Херцеговини.

Истиче се да су грађани региона изразили своје незадовољство кроз протесте, док углавном млади масовно напуштају Западни Балкан.

Закључак је Минхенског безбједносног извјештаја за текућу годину да Кина и Русија, као и други играчи, појачавају, како свој утицај, тако и негативна дешавања у региону.

Русија је, како се наводи, "традиционалан" играч у региону, али сада Западни Балкан види као дио "велике игре" која може да омете и ослаби ЕУ.

Званична Москва је у мноштво наврата оптужена да предузима мјере које за циљ имају да дестабилизију Западни Балкан, укључујући и подстицање на етничке конфликте. Дио пропаганде, како се наводи, представља и анти-западна пропаганда која за циљ има да повећа незадовољство које грађани осјећају према ЕУ.

Кина је најскорије приступила регионалној игри моћи, а све државе Западног Балкана су чланице кинеске иницијативе "Појас и пут" кроз формат "16+1".

Закључак извјештаја је да кинеске инвеститције представљају ризик по регион, поготово са становишта дуга, јер многе инвестиције долазе у виду кредита.

Европска комисија је 2018. године прихватила нову стратегију за регион која Западни Балкан посматра као "геостратешку инвестицију".

НАТО и ЕУ сада активно раде на борби против руске пропаганде, а Унија је већ покренула више програма о повезаности који ће се такмичити са сличним кинеским програмима.

У извјештају се наводи да ће текућа година показати да ли Западни Балкан и даље вјерује у европску будућност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.