Српске судије не искачу из бошњачког колосијека

Упућени у рад правосудних институција на нивоу БиХ истичу да је због тога тешко очекивати позитиван одговор српског кадра на позив да напусте правосуђе у Сарајеву који им је послије ослобађајуће пресуде ратном команданту Армије РБиХ у Сребреници Насеру Орићу упутио предсједник РС Милорад Додик.

Анализа пресуда Суда БиХ показује тенденцију пристрасности те институције на штету српских и у корист бошњачких оптуженика, у чему су учествовале и судије из реда Срба. Један од очигледних предмета је онај који је вођен против бивше припаднице Војне полиције ХВО-а Албине Терзић која је за ратни злочин у Оџаку добила само три године затвора. Она је првостепеном пресудом била осуђена на пет година затвора, али је другостепено судско вијеће у коме су биле судије Мирко Божовић и Драгомир Вукоје казну смањило на три године затвора преиначавањем претходне одлуке на основу примјене Кривичног закона СФРЈ.

Оптужница је теретила Терзићеву да је заробљенике ударала полицијском палицом, на њих хушкала пса и мучила их тако што их је присиљавала на сексуални однос с душевно обољелом особом и друге облике тешког сексуалног насиља. На суђењу Терзићевој свједоци су свједочили о њеном нечовјечном поступању према цивилима српске националности који су били затворени у основној школи и у фабрици "Стролит" у Оџаку.

Божовић је био и члан судског вијећа које је Зорана Бабића, Милорада Шкрбића, Душана Јанковића и Жељка Стојнића осудило на казне од 15 до 27 година затвора по строжем Кривичном закону БиХ. Он није нашао ништа спорно у тако високим казнама, иако је низ свједока у исказима рекао да им је пријећено и да су под притиском истражилаца дали лажне изјаве и неоправдано теретили Јанковића. Иако су рекли да су били присиљени да лажу да су на мјесту злочина видјели Јанковића, ни то није утицало на Божовићеву одлуку.

Када је ријеч о процесима против Срба, високе казне остају чак и онда када они с Тужилаштвом БиХ склопе споразум о признању кривице. Тако је Даријо Славуљица, који је оптужен за злочин против човјечности, кривично дјело које Кривични закон СФРЈ не познаје и које је резервисано само за Србе, осуђен на основу Кривичног закона БиХ на осам година робије. Нико од чланова судског вијећа није имао издвојено мишљење ни због квалификације дјела, ни због примјене Кривичног закона БиХ, ни због високе казне и након склопљеног споразума.

Занимљиво је да је чак и у ријетким случајевима када је у процесу против Бошњака примјењиван Кривични закон БиХ суђење завршавано ослобађајућим пресудама. Тако је Џевад Дулић ослобођен оптужбе да је починио ратни злочин против цивилног становништва, а предсједавајући судског вијећа Божовић није имао ништа чак ни против тога што је, супротно одлуци Европског суда за људска права, примијењен Кривични закон БиХ.

Правници који детаљно прате рад Суда БиХ кажу да су то само неки од примјера у великом броју сличних предмета вођених у тој институцији. Адвокат Милан Романић каже да је највећи проблем то што предсједник Суда БиХ именује и првостепено и другостепено вијеће, због чега је увијек могућ утицај на коначну пресуду.

- Судије Срби у случајевима када су прегласани требало би да напишу своје издвојено мишљење, како због себе, тако и због судске праксе, али то не чине. Неко ће то читати за 50 година и бар тада ће видјети да су били у праву. То би требало увести и у закон да у случају да одлука није једногласна, издвојена мишљења буду приложена уз пресуду - каже Романић који сматра да би у Суд БиХ, пошто је преписан амерички закон о кривичном поступку, требало увести и амерички систем пороте, па да суде по тројица Срба, Бошњака, Хрвата и троје судија из реда осталих.

Један од судија Суда БиХ, који је инсистирао на анонимности, каже да је судија Милош Бабић реаговао тек када је Европски суд за људска права 2013. године указао на погрешну ретроактивну примјену Кривичног закона БиХ у предметима ратних злочина.

- До тада је ћутао иако је био члан Апелационог вијећа Суда БиХ. Тек након одлуке Европског суда за људска права јавно се огласио тврдећи да Суд БиХ није био у праву. То је лицемјерно и показује однос српског кадра у правосудним институцијама БиХ. Ријетке су српске судије у Суду БиХ које не служе као икебане и мултиетничко покриће за доношење одлука какве су потребне бошњачкој политици - каже наш саговорник.

Иако су се поједине српске судије жалиле на прегласавање, није познато да је иједан од њих имао издвојено мишљење приликом изрицања пресуде.

Новак Ђукић

Члан судског вијећа Драгомир Вукоје није имао издвојено мишљење ни кад је генерал Војске РС Новак Ђукић у Суду БиХ 2009. године осуђен ретроактивном примјеном строжег Кривичног закона БиХ на 25 година затвора.

Тек након одлуке Европског суда за људска права Ђукићу је Суд БиХ, примјеном Кривичног закона СФРЈ, смањио казну на 20 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.