Српска близу повлачења понуде за Изборни закон

Посљедњих мјесеци у Парламенту БиХ су пали приједлози измјена Изборног закона иза којих су стајали кључни бошњачки и хрватски званичници Бакир Изетбеговић и Драган Човић, а помаци нису направљени ни након састанка чланова Предсједништва БиХ са европским званичницима у Бриселу. Да би измјене Изборног закона могле бити примијењене на изборима у октобру, морају бити усвојене до њиховог расписивања планираног за почетак маја.

Послије рушења приједлога ХДЗ-а БиХ и СДА и бриселског фијаска, предсједник РС Милорад Додик најавио је да ће покренути иницијативу за редефинисање става у вези са измјенама Изборног закона, односно да буде задржана садашња одредба да РС бира Србина за члана Предсједништва БиХ. Додик је појаснио да је став Српске након одлуке Европског суда за људска права у случају "Сејдић и Финци" био да РС бира непосредно једног члана Предсједништва БиХ, без националне одреднице.

- БиХ је састављена од два ентитета и три конститутивна народа и то треба да се одрази у изборном законодавству. Не оспоравам да би и осталим народима требало омогућити да буду бирани, али послије свих дешавања покушаћу да окупим друге политичке партије из РС и да се вратимо на садашње уставно одређење и не мрдамо са те позиције - рекао је Додик.

Коментаришући боравак чланова Предсједништва БиХ у Бриселу, Додик је рекао да та институција није надлежна за то питање и да ни посјета Бриселу није имала резултата.

- Судбина Изборног закона се рјешава унутрашњим дијалогом и није могуће очекивати да то буде наметнуто - истакао је Додик.

Члан Предсједништва БиХ из РС Младен Иванић изјавио је да у Бриселу није било помака.

- Поигравање цијелом овом причом сигурно неће бити прихваћено и сигурно ће закочити БиХ ко зна на колико година. Зато је обавеза, прије свега СДА и ХДЗ-а, да понуде рјешење, али онда и других партија које чине структуру у ФБиХ да нађу коначно рјешење - навео је Иванић.

Предсједавајући Предсједништва БиХ и лидер ХДЗ-а Драган Човић рекао је да је у Бриселу бошњачка страна тврдила да је немогуће без измјене Устава доћи до рјешења за Изборни закон, док је став хрватске стране био да рјешење мора подразумијевати Предсједништво БиХ и Дом народа Парламента ФБиХ, јер је то једини начин да хрватски народ бира своје представнике.

- Нећемо улазити ни у какве разговоре, а да не заштитимо позицију конститутивног народа. У идућих десет дана међународна заједница организоваће у Сарајеву састанак на коме ће са стручњацима бити расправљано о томе да ли треба мијењати Устав ако се мијења начин бирања чланова Предсједништва или избора Дома народа у ФБиХ - рекао је Човић.

У Централној изборној комисији (ЦИК) БиХ очекују да ће законодавац ријешити спорна питања.

- Ако се то и не деси, избора ће бити и њихови резултати ће бити спроведени, али да ли ће сви тиме бити задовољни и да ли ће та рјешења испуњавати све демократске стандарде, то је већ под знаком питања. Много би боље било да законодавац отклони сва питања од Мостара, преко избора чланова Предсједништва и Дома народа, до одлуке "Сејдић и Финци" - рекао је члан ЦИК-а Бранко Петрић.

Парламентарна скупштина Савјета Европе недавно је усвојила резолуцију о БиХ у којој су домаће политичаре позвали да најмање шест мјесеци прије одржавања избора усвоје измјене Изборног закона БиХ.

Мандати под лупом

Под лупу Републичке изборне комисије ће идуће седмице доћи изборне јединице у РС. То питање избило је у први план крајем децембра прошле године на састанку делегација Народне скупштине РС и ЦИК-а БиХ. Закључено је да ће бити преиспитане изборне јединице и број мандата који зависи од броја бирача, а у случају да буде потребе за измјенама, биће завршене до маја.

- За сриједу је заказана сједница и тада ћемо утврдити стање на терену и усвојити закључке који ће бити упућени парламенту - изјавио је предсједник Републичке изборне комисије Оливер Благојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.