Срба у пет кантона нема ни на папиру

Ведрана Кулага
Срба у пет кантона нема ни на папиру

Сарајево - Уставни суд БиХ требало би да у четвртак разматра захтјев за оцјену уставности одредби устава у пет кантона у ФБиХ јер не признају конститутивност српског народа, али представници Срба не полажу много наде да ће се ситуација у пракси промијенити јер нема политичке воље за то.

Захтјев за оцјену уставности устава Посавског, Херцеговачко-неретванског, Зеничко-добојског, Босанско-подрињског и Западнохерцеговачког кантона поднио је крајем фебруара ове године Младен Босић док је био на позицији замјеника предсједавајућег Представничког дома Парламента БиХ.

Разлог за подношење захтјева је, како је наведено, чињеница да у тим кантонима не признају конститутивност српског народа, као ни српски језик и ћирилично писмо, чак ни на папиру. Појашњавајући иницијативу, Босић је рекао раније да не постоји воља у кантонима да сами промијене те спорне одредбе устава.

Предсједником Координације српских удружења у Мостару  Душан Голо нагласио је да српски представници у ФБиХ већ годинама понављају исту причу, која и даље, нажалост, не пије воде. Покретање апелације пред судом, каже, не значи ништа јер не би била прва ни посљедња одлука која, на крају, не би била спроведена у дјело.

Голо је подсјетио да је прије 18 година донесена одлука да се устави кантона изједначе са Уставом ФБиХ када је у питању конститутивност српског народа, али да се то није десило.

 - Шта нам гарантује и ко да ће се било која одлука по тој, новој апелацији спроводити? Чим дођемо у ситуацију да се промијени распоред политичких снага на нивоу кантона и скупштине, која треба да донесе одлуку да се Устав кантона усклади са Уставом ФБиХ остварићемо циљ - рекао је Голо.

Срби су, према његовим ријечима, конститутиван народ, ако се гледа Устав, на подручју ФБиХ, али само на папиру.

- Немамо ништа од онога што конститутивност значи у практичном смислу ријечи, а то је право на свој језик, писмо и тако даље. Све одлуке су мртва слова на папиру док се год  политичари не буду уозбиљили и поднијели одговорност. То је кључно питање у цијелој БиХ, не само у ФБиХ, јер сви знају да неће одговарати ако не раде свој посао па се и понашају како се понашају - рекао је Голо.

Делегат из реда српског народа у федералном парламенту Миле Марчета казао је да се од потписивања Дејтонског мировног споразума прати закон и све што се дешава у БиХ.

- Волио бих да ова прича успије, али не знам како је до ње дошло и зашто треба оцјењивати уставност кад је регулисана Дејтонским споразумом? Ово је, бојим се, само фарса. Занима ме да ли постоји законско упориште за оне који не спроводе одлуке - нагласио је Марчета и нагласио да се нада да ће у ФБиХ бити бољи услови за Србе, али да није оптимистичан. 

У апелацији за оцјену уставности дијелова устава у пет од десет кантона у ФБиХ наглашено је да се ради о одредбама које прецизирају конститутивност народа, а у којима се Срби не помињу као конститутивни народ те о уставним одредбама о службеном језику и писму у којима нема српског језика и ћирилице.

Босић је, наиме, од Уставног суда БиХ затражио да наложи кантонима у ФБиХ да ускладе уставе са одлуком о конститутивности народа и коначно отклоне очигледну дискриминацију Срба.

Кантони “под лупом” судија

* Посавски

* Херцеговачко-неретвански

* Зеничко-добојски

* Босанско-подрињски

* Западнохерцеговачки

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана