Sportska galaksija: Kap veselja u svlačionici

Glas Srpske 15.01.2008 00:00

Piše Dobrivoje Bobi JANKOVIĆ

PESMA nas je održala, njojzi hvala - tako je u Srba bilo kada je najteže, i to je, izgleda, još kao dete, a potom kao đak upamtio Dragoslav Stepanović, istaknuti fudbalski internacionalac, danas trener fudbalera Čukaričkog, inače potomak slavnog srpskog vojskovođe Stepe Stepanovića. Popularni Stipe je sasvim različit od svojih kolega, i ovde i u svetu. Uveo je pesmu u svlačionicu, pesmu i pred trening i pred utakmicu. Neko od igrača mora prvo da otpeva pesmu po svom izboru, a onda počinje rad. Uveo je to, kaže, jer su mu igrači previše brižni i namrgođeni, treba im bar kap veselja u svlačionici. Da li pevaju i oni koji bi plakati hteli zato što znaju da neće biti u timu? Odgovor je: nego šta! Zbog njih Stepanović i uvodi pesme radosnice. Da se razmrdaju, kako kaže. A da li se ne boje da ispadne smešan zbog takve inovacije, Srbija je ovo... Kaže, zašto bih se bojao kada ovde ima daleko smešnijih stvari... Popularni Stipe je za prvi dan nove godine, ove pravoslavne, bio planirao trening, a onda se setio pa odložio rad. Zašto da igrači na dočeku Nove godine, budu lišeni da nešto popiju, bio je njegov rezon. Peva i on sam, i to odlično. I Stepanović je, kao i njegov ispisnik Dragan Džajić, pa potom Darko Pančev i, nedavno, Savo Milošević, snimio pesme koje mu leže, i srpske i nemačke, i o tome se u Bundes-fudbalu govorilo dok je on bio čovek od uspeha. Nisu usamljeni slučajevi trenera koji su imali svoje originale. Tako je nekadašnji as brazilskog fudbala Dino Sani, kao trener Internacionala iz Porto Alegrea, organizovao misu u crkvi pred svaku utakmicu. Izlazak na teren bio je strogo kolektivan, i pred utakmicu i pred trening, a potom je sledila tiha molitva pre nego što se igrači ne rasprše iz "kruga zakletve". Kada su se jednom u Kolumbiji sreli Internacional i Crvena zvezda, Miljanić je o svom kolegi i dobrom prijatelju iz Brazila kazao: On je poludeo! Od naših trenera, znake sujeverja lansirao je nekadašnji veliki trener i profesor fudbala Ljubiša Broćić, koji je sa najvećim klubovima Evrope, po odlasku iz Crvene zvezde i bekstvu od jugoslovenskog komunizma (Anderleht, Juventus, Roma, Barselona), osvojio ukupno dvadeset sedam trofeja! On je o svlačionici govorio igračima kao o crkvi, a crkvi je inače duhovno bio sasvim posvećen, i strogo je zabranjivao psovke i prepirke. Neki su, opet, kao veliki trener malih klubova Đorđe Kačunković, uvežbavali i ovakve "taktičke varijante". Kad protivnika treba zaustaviti po svaku cenu izdavao bi igračima komandu - "Kambodža"! To je značilo: "Udri"! A kad je sve išlo kako treba, govorio bi im: "Mulen Ruž, Mulen Ruž". Igrači su, naravno, bili uvežbani za obe solucije. Doduše, nekad bi pomešali zadatke, pa je to izgledalo smešno. Kako će naš internacionalac Stepanović proći ovde sa svojim inovacijama, videćemo. Za sada mu ide dobro, i sve prolazi. Međutim, kada dođe vreme neuspeha kao prirodna faza - ne zna se kako će biti. Stipe je sada iznenadio i novinare. Dozvolio im je da uđu u svlačionicu u pauzi između poluvremena, da vide i da čuju šta on govori igračima. Dragoslav je bio i ostao veseljak. U nedavnoj predizbornoj kampanji za izbor selektora reprezentacije, on nije preko klanova ili svojih novinara urgirao za sebe, nego se otvoreno preporučio: izaberite mene! Nisu hteli. U reprezentaciji bi se pevalo, izvesno je, a da li bi bilo uspeha - ne zna se, kao što se ne zna hoće li ga biti bez Stepanovića. Na koncu, ko peva, zlo ne misli. Zar nije dobro i simpatično što se u naš namrgođeni fudbal vratio Dragoslav Stepanović sa svojim originalima?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.