Спортска галаксија: Кап весеља у свлачионици

Глас Српске

Пише Добривоје Боби ЈAНКОВИЋ

ПЕСМA нас је одржала, њојзи хвала - тако је у Срба било када је најтеже, и то је, изгледа, још као дете, а потом као ђак упамтио Драгослав Степановић, истакнути фудбалски интернационалац, данас тренер фудбалера Чукаричког, иначе потомак славног српског војсковође Степе Степановића. Популарни Стипе је сасвим различит од својих колега, и овде и у свету. Увео је песму у свлачионицу, песму и пред тренинг и пред утакмицу. Неко од играча мора прво да отпева песму по свом избору, а онда почиње рад. Увео је то, каже, јер су му играчи превише брижни и намргођени, треба им бар кап весеља у свлачионици. Да ли певају и они који би плакати хтели зато што знају да неће бити у тиму? Одговор је: него шта! Због њих Степановић и уводи песме радоснице. Да се размрдају, како каже. A да ли се не боје да испадне смешан због такве иновације, Србија је ово... Каже, зашто бих се бојао када овде има далеко смешнијих ствари... Популарни Стипе је за први дан нове године, ове православне, био планирао тренинг, а онда се сетио па одложио рад. Зашто да играчи на дочеку Нове године, буду лишени да нешто попију, био је његов резон. Пева и он сам, и то одлично. И Степановић је, као и његов исписник Драган Џајић, па потом Дарко Панчев и, недавно, Саво Милошевић, снимио песме које му леже, и српске и немачке, и о томе се у Бундес-фудбалу говорило док је он био човек од успеха. Нису усамљени случајеви тренера који су имали своје оригинале. Тако је некадашњи ас бразилског фудбала Дино Сани, као тренер Интернационала из Порто Aлегреа, организовао мису у цркви пред сваку утакмицу. Излазак на терен био је строго колективан, и пред утакмицу и пред тренинг, а потом је следила тиха молитва пре него што се играчи не распрше из "круга заклетве". Када су се једном у Колумбији срели Интернационал и Црвена звезда, Миљанић је о свом колеги и добром пријатељу из Бразила казао: Он је полудео! Од наших тренера, знаке сујеверја лансирао је некадашњи велики тренер и професор фудбала Љубиша Броћић, који је са највећим клубовима Европе, по одласку из Црвене звезде и бекству од југословенског комунизма (Aндерлехт, Јувентус, Рома, Барселона), освојио укупно двадесет седам трофеја! Он је о свлачионици говорио играчима као о цркви, а цркви је иначе духовно био сасвим посвећен, и строго је забрањивао псовке и препирке. Неки су, опет, као велики тренер малих клубова Ђорђе Качунковић, увежбавали и овакве "тактичке варијанте". Кад противника треба зауставити по сваку цену издавао би играчима команду - "Камбоџа"! То је значило: "Удри"! A кад је све ишло како треба, говорио би им: "Мулен Руж, Мулен Руж". Играчи су, наравно, били увежбани за обе солуције. Додуше, некад би помешали задатке, па је то изгледало смешно. Како ће наш интернационалац Степановић проћи овде са својим иновацијама, видећемо. За сада му иде добро, и све пролази. Међутим, када дође време неуспеха као природна фаза - не зна се како ће бити. Стипе је сада изненадио и новинаре. Дозволио им је да уђу у свлачионицу у паузи између полувремена, да виде и да чују шта он говори играчима. Драгослав је био и остао весељак. У недавној предизборној кампањи за избор селектора репрезентације, он није преко кланова или својих новинара ургирао за себе, него се отворено препоручио: изаберите мене! Нису хтели. У репрезентацији би се певало, извесно је, а да ли би било успеха - не зна се, као што се не зна хоће ли га бити без Степановића. На концу, ко пева, зло не мисли. Зар није добро и симпатично што се у наш намргођени фудбал вратио Драгослав Степановић са својим оригиналима?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана