Софтић: Раст реалног БДП-а од 2,3 одсто до 3,1 одсто

"Реформе би требало да обезбиједе већу конкурентност домаће економије, што би требало да повољно утиче на ждотокж директних страних инвестиција, од којих умногоме зависи раст домаће економије", објашњава Софтић у интервјуу Срни.

За економију БиХ су, према његовим ријечима, од великог значаја дознаке дијаспоре као могући извори инвестирања, које сваке године износе око двије милијарде КМ или више.

"То су значајни ресурси и сматрам да би дијаспору требало више мотивисати, како би се укључила у инвестиционе пројекте у БиХ", истиче Софтић.

Он очекује јачање домаће индустријске производње и њено структурно прилагођавање у правцу извоза и увозно супститутивних грана, те даљи раст запослености и економски опоравак.

Софтић упозорава да треба имати у виду чињеницу да структура и карактеристике економије БиХ нису једини фактор који утиче на њу, "јер је БиХ мала и отворена земља, подложна шоковима који долазе споља и на које не може утицати".

"БиХ се и даље недовољно брзо опоравља, па је релативно висок очекивани раст посљедица, прије свега, вишегодишње стагнације, али и ниске основе. Још је дуг пут и много структуралних проблема које треба разријешити, како би се економија БиХ могла сматрати стабилном и одрживом", упозорава гувернер.

Он сматра да је сарадња са ММФ-ом корисна из много разлога, те да на то не треба гледати само кроз призму кредитирања.

"Ти кредити су повољнији него када се владе држава задужују под комерцијалним условима, било код банака, било на финансијским тржиштима, посебно међународним, имајући у виду кредитни рејтинг земље", наводи Софтић.

Гувернер напомиње да су девизне резерве забиљежиле знатан раст од почетка прошле године, те да су достигле највећи износ до сада - око 8,5 милијарди КМ.

То је посљедица значајног раста извоза, а, истовремено, смањивања увоза, те везаног побољшања трговинског дефицита, затим повећаних прилива на основу успјешне туристичке сезоне, континуираних прилива дознака и потрошње дијаспоре, као и већег извоза услуга.

"Инвестиције су, према подацима за три квартала прошле године, ниже у односу на исти период 2014. године. Страни инвеститори подробно анализирају мноштво информација о земљи у коју намјеравају да инвестирају, па тако узимају у обзир кредитни рејтинг, ресурсе, цијену рада...", појашњава Софтић.

Према његовој процјени, негативни показатељи економије БиХ су и даље висока задуженост и висока стопа незапослености, посебно младих.

Говорећи о сервисирању спољног дуга, Софтић наводи процјену Министарства финансија и трезора, да је планирана отплата у укупном износу од око 771 милион КМ, од чега се око 4,8 милиона КМ односи на дуг на нивоу БиХ, 497 милиона КМ на Федерацију БиХ, 264 милиона КМ на Српску и око 4,7 милиона КМ на Брчко дистрикт.

Софтић наводи да су стопа адекватности капитала и ликвидност банкарског сектора на задовољавајућем нивоу, те да је у току израда нових закона о банкама, које раде надлежне институције, уважавајући најбољу свјетску праксу, уз техничку помоћ међународних институција.

Према његовом мишљењу, "намеће се потреба хармонизовања закона о унутрашњем платном промету и доградњи свеобухватног јединственог регистра трансакцијских рачуна у Централној банци, у складу с новим елементима рачуна на темељу нове регулативе".

Када је ријеч о унапређењу банкарске супервизије, Софтић истиче да је то процес који траје годинама и да Централна банка има координацијску улогу у њој.

"У очувању финансијске стабилности БиХ, јачаће и координацијска улога Централне банке, кроз интензивнију сарадњу у оквиру Сталног одбора за финансијску стабилност", истиче Софтић у интервјуу Срни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.