Савјет министара отима државни затвор од општине Источна Илиџа

nezavisne.com
Савјет министара отима државни затвор од општине Источна Илиџа

Источно Сарајево - Уколико дуго очекивани почетак рада државног затвора у Војковићима у Источном Сарајеву буде и даље опструиран из више разлога, одстоји могућност да Савјет министара БиХ овај објекат прогласи "од значаја за државу", чиме би преузело све преостале ингеренције над њим од општине Источна Илиџа.

Информацију је у петак "Независним" потврдио Драган Мектић, министар сигурности БиХ, који појашњава да је Министарство правде добило од Савјета министара задатак да у року од 60 дана утврди и донесе све правне акте неопходне за функционирање затвора.

"Тачно је да одстоји и таква могућност. Сада је Министарство правде добило задатак да, између осталог, изради и правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста, јер се без тога не може расписати ни конкурс за директора и пријем и попуну радних мјеста", каже Мектић.

Министарство правде, такођер, треба да обави још један разговор с начелником опћине Источна Илиџа Маринком Божовићем о новонасталим проблемима у вези с техничким пријемом.

Већ је процурило да је Божовић, наиме, готово у задњи трен многоструко повећао цијену техничког пријема, која је у једном тренутку износила 200.000 КМ, а сада је близу 600.000 КМ, на шта Савјет министара није пристало.

Од тог износа 30 одсто је планирано за буџет општине, а 70 одсто фирми која би извршила технички пријем. Савјет министара је понудило да распише конкурс за одабир цертифициране фирме која би то урадила по знатно нижој цијени, али сада општина није пристала на тај њихов приједлог.

Због тога се сада отворила могућност да Савјет министара интервенира и прогласи овај скупи објекат, у који је уложено око 40 милиона КМ углавном средствима међународне заједнице и банака, "од значаја за државу".

Божовић, међутим, у писаном одговору за "Независне" демантира да је све било "у задњи трен". Тврди како општина није промијенила цијену техничког пријема пред сами пријем, већ 10 година након рока у којем је комплекс требало да буде завршен.

"Приликом рачунања трошкова техничког пријема Министарство правде БиХ се водило правилником о обрачуну трошкова који је био на снази 2003. Како до изградње затвора није дошло у предвиђеном периоду, већ десет година послије, и како је дошло до измјене Закона о просторном уређењу и грађењу РС, дошло је и до промјене начина обрачуна трошкова техничког пријема, који се по нашем правилнику за те врсте објеката не рачунају по квадратном метру изграђеног простора, већ по инвестиционој вриједности изграђеног објекта, умањеној за износ ПДВ-а, који је у овом случају износио додатних цца 10 милиона КМ", наводи, између осталог, Божовић.

Истражујући позадину цијеле приче "Независне" су сазнале да, такођер, и велики кадровски проблеми притишћу почетак рада затвора. Како нам је потврђено, мјесто директора је, наводно, било обећано Зорану Авраму, Божовићевом сараднику из општине (једном од начелника одјељења), за којег је лобирао и високи званичник СДС-а Дарко Бабаљ. Но, након што су државни органи одбили такав приједлог, појавила се прича о немогућности издавања употребне дозволе "због појаве клизишта", међутим званичне информације о овоме се крију.

Божовић, пак, тврди да њих "као локалну заједницу нико није питао да предложе име и кандидата за директора".

"То се рјешава на нивоу БиХ гдје СДС партиципира у власти и гдје ће сигурно предложити кандидата за ово веома битно мјесто", каже он.

Сада се воде разговори и преговори иза затворених врата у институцијама БиХ, а у све је укључена и међународна заједница, која је највећим дијелом и финансирала читав пројекат.

Иако је, дакле, затвор у Војковићима потпуно спреман за почетак рада, засад је неизвјесно када ће добити своје прве "станаре". Неке процјене говоре како је могуће, уколико остане статус љуо, да се све развуче и до љета, а могуће и до самих опћих избора у БиХ.

Иначе, камен темељац за затвор постављен је сада већ далеке 2006. године, а први озбиљнији радови су почели тек седам година касније.

У међувремену је цијена изградње затвора више пута напумпавана, о чему су "Независне" раније у више наврата писале.

Бх. власти овај затвор сматрају "најмодернијим и најсигурнијим у Европи", а простире се на површини 24.000 квадратних метара.

Када "попуни" комплетне капацитете моћи ће да прими око 350 затвореника и притвореника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана