Шаровић против Мектићевог приједлога о смјештају миграната

Иако је такву одлуку, упркос противљењу општинских власти, Мектић јуче најавио, министри о њој нису одлучивали, па је незадовољни Мектићи прије краја, напустио сједницу. Истовремено, у Предсједништву БиХ одржан је први састанак о мигрантској кризи, са директорима безбједносних агенција БиХ.

Као да су били на пикнику, а не разговарали о тренутно горућем безбједносном и хуманитарном проблему у БиХ, један за другим, директори безбједносних агенција предсједавајући и ресорни министри у Савјету министара, напустили су зграду Предсједништва БиХ. Лишени друштвене одговорности или свјесни властите неспособности, одбили су да грађанима али и придошлицама са Блиског Истока и Азије, објасне како ће рјешавати како ће рјешавати нарастајућа мигрантска питања.

Ако је дилема и постојала, данас је распршена. Босна и Херцеговина тренутно и дефинитивно – нема институционално рјешење за мигрантску кризу. Младен Иванић спреман тек да изнесе своје мишљење – константан прилив миграната зауставити јачањем граница, а оне који већ крстаре по бх. тлу, по основу споразума о реадмисији вратити у земљу из које су у БиХ дошли.

- Многи у БиХ нису свјесни тежине проблема са којим се БиХ суочава. Без веће контроле граница тај проблем се неће зауставити и трајаће годинама - каже Иванић.

И поново обећање о плану мјера за рјешавање мигрантске кризе, али тек на сједници Предсједништва заказаној за 1. август.

- Ако ми говоримо о хиљадама људи, а не знамо ко су, каква им је намјера не можемо говорити да неко брине о сигурности и бојим се да ћемо бити све више изложени наредних мјесеци - наводи члан Предсједништва БиХ Драган Човић.

Најављених конкретних рјешења није било ни од стране бх. министара.

Плану Драгана Мектића, да у Медено поље смјести мигранте са простора Унско-Санског кантона, супротставила се неколицина министара па и његов страначки колега – Мирко Шаровић. Напрасни ћутолог Мектић, незадовољан, сједницу је опет, без ријечи напустио, а Шаровић, кривицу и одговорност за мигрантску кризу, преусмјерио ка нижим нивоима власти.
- Против сам те одлуке и тога да Вијеће министара на себе преузима превелики терет око миграната. То је питање које у већој мјери на себе треба да преузму ентитети и кантони - тврди Шаровић.

Нису тако бх. министри резоновали, када су ономад уочи посјете турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана, “поспремали” мигрантско шаторско насеље преко пута сарајевске Вијећнице. И када су, “напрасно” и мимо договора са локалним властима, више од 200 миграната преселили у Избјеглички центар Салаковац код Мостара. Њиховој сили успротивила се, подсјетимо, Кантонална власт. Но похитали су тада бх. министри и предсједавајући, да поступке из Кантона окарактеришу чак и као државни удар.

Сличним одлукама да се сабирни центри за мигранте, праве по Босанском Петровцу и Великој Кладуши, сада још и гласније, противе се и општинске власти и становништво. Петровчани, повратници и расељени који теже да се врате, апелују “не преламајте кризу преко малог Петровца, јединог градића у Унско-санском кантону, гдје је српски повратак евидентан”.

- Петровац је мала средина, евидентан је напредак у суживоту, долазак 500 или 1.000 миграната нарушило би ту структуру - поручује Богица Петровић из Удружења Петровчана.

Саосјећамо са проблемима придошлица, али их не желимо у близини својих кућа, јединствени грађани Петровца – и Срби и Бошњаци.

А Мектић и остали бх. министри, умјесто са грађанима Петровца, састанчиће са званичницима Европске комисије – већ у четвртак у Сарајеву. Усијану ситуацију, из Брисела покушавају да “умире” еврима. Најновије обећање - по 6.000 за прихват сваког мигранта.

И док страх и негодовање, све више изражавају чак и они који су придошлицама “с прољећа” по Сарајеву дијелили храну и с њима се сликали, јер порозне бх. границе и нагомилани мигрантски проблеми остају константа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.