Шаровић предложио пренос надлежности

Жељка Домазет
Шаровић предложио пренос надлежности

Сарајево - Предложене допуне Закона о заштити потрошача у БиХ, којима је прописано да кредит не може бити индексиран ни у једној другој валути осим у еврима, представљају нови случај преноса надлежност са ентитета на БиХ.

На то су упозорили чланови Заједничке комисије за људска права и избјеглице и Уставноправне комисије Представничког дома Парламента БиХ из СНСД-а и ДНС-а, наводећи да је та област у надлежности ентитета и да је уређена законима о облигационим односима, а да надзор над банкарским сектором обављају ентитетске агенције за банкарство. Обје комисије су, ипак, усвојиле допуне закона које је предложио Савјет министара на иницијативу Министарства спољне трговине и економских односа, којим руководи кадар СДС-а Мирко Шаровић. Против су били Небојша Радмановић и Лазар Продановић из СНСД-а и Драгутин Родић из ДНС-а, али су прегласани.

- Очигледно је да нико од представника РС у власти на нивоу БиХ не води рачуна о надлежности ентитета. Добили сте мишљење из Српске и ово је чиста надлежност ентитета. Без обзира на то што је усвојен у Савјету министара приједлог не може добити подршку - рекао је Радмановић.

Продановић је појаснио да однос корисника и даваоца кредита дефинишу четири закона - о облигацијама, банкарству, лизингу и микрокредитним организацијама.

- Све је већ уређено и овим не само да ништа неће бити унапређено него ће бити створен додатни хаос. Нико не потписује уговор о кредиту на основу Закона о заштити потрошача, већ у складу са Законом о облигационим односима - рекао је Продановић.

Предсједавајући Заједничке комисије Борислав Бојић из СДС-а устврдио је да није добио мишљење институција РС и да је ријеч о допуни постојећег прописа.

- Треба уважити мишљење ентитета, али не бих обуставио доношење ових измјена, јер је то у интересу свих - каже Бојић.

Замјеник предсједавајућег Уставноправне комисије Александра Пандуревић из СДС-а изразила је жаљење што ентитети нису предузели мјере као друге земље у региону да кредите у швајцарским францима конвертују у евре.

- Ово је покушај да натјерамо ентитете да ураде свој посао. До сада се због овога убило 20 људи, колико још треба - рекла је Пандуревићева.

Представници СДС-а прешли су, међутим, преко чињенице да је једина банка која је одобравала кредит у "швајцарцима" послије дивљања курса швајцарске валуте у сарадњи са Агенцијом за банкарство понудила њихову конверзију у евро и олакшице дужницима.

Члан Уставноправне комисије Шефик Џаферовић из СДА оцијенио је да се допуном Закона о заштити потрошача не рјешава проблем корисника кредита у "швајцарцима". Помоћник министра спољне трговине и економских односа Драган Миловић објаснио је да је Савјет министара допуну закона предложио на основу закључка Представничког дома Парламента БиХ, који је у априлу водио расправу о проблему корисника кредита у швајцарским францима.

- Приликом утврђивања допуне закона закључено је да се ово питање не може рјешавати ретроактивно - објаснио је Миловић.

Расправу је закључио Џаферовић ставом да од предлагача треба затражити да размотри могућност изналажења рјешења које би се тицало комплетног проблема у вези са кредитима у швајцарским францима, а против тог приједлога гласао је једино Продановић.

Уставноправна комисија утврдила је да је Приједлог закона о странцима, који је у парламентарну процедуру упутио Савјет министара, усаглашен са Уставом и правним системом БиХ.

Недолазак министара

Чланови Уставноправне комисије затражили су од Колегијума Представничког дома Парламента БиХ да упути позив предсједавајућем Савјета министара БиХ Денису Звиздићу да ова институција испита због чега ни министри ни представници министарстава не долазе на сједнице комисија.

- Допис за ову сједницу стигао је у Секретаријат Савјета министара 30. септембра. Представници министарстава безбједности и спољне трговине и економских односа су дошли на сједницу, али су рекли да су позив добили прије десет минута. Ово мора бити разјашњено - рекла је Александра Пандуревић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана