Сарајево жмури пред рушењем споменика

Жељка Домазет
Сарајево жмури пред рушењем споменика

Сарајево - Вила Маркезић-Корн у сарајевској Калемовој улици 5 годинама је изложена девастацији, а како нико ништа не чини да би њено пропадање било заустављено иако је ријеч о националном споменику првог степена заштите, пријети јој потпуно урушавање.

Вила се налази у јединственом комплексу архитектуре модерне из тридесетих година прошлог вијека у насељу Црни врх, које је 2012. године проглашено националним спомеником првог степена. Овакве цјелине у свијету се налазе још само у њемачком граду Штутгарту и израелском Тел Авиву.

Одлука Комисије за заштиту националних споменика БиХ о стављању комплекса под заштиту подразумијева да се амбијент не може мијењати, да на овом подручју не смије бити ништа надограђивано и рушено и да буде учињено све што је неопходно да та грађевинска цјелина буде заштићена од пропадања. Ипак, рушење виле уз одобрење општине Центар почело је, а потом и заустављено 2012. године. Вила након тога, међутим, никада није враћена у првобитно стање.

И поред чињенице да стручњаци из иностранства показују изузетно интересовање за комплекс, већ неколико година се дозвољава пропадање виле, која је један од највреднијих дијелова комплекса.

Угледни ортопед Давор Периновић, који се годинама као становник овог насеља бори за очување овог подручја од пропадања и девастације, упозорава да је вила доведена у жалосно стање. Он је поново апеловао да објекат мора да буде спасен и да остане интегрални дио једног од најстаријих урбаних дијелова Сарајева.

- Кућа породице Маркезић-Корн годинама је изложена девастацији непримјереној споменику такве категорије. Општина Центар дужна је да заштити вилу и врати је у првобитно стање. Не само да то није учинила него ништа не чини ни да њено пропадање буде заустављено. Ако не буде хитно санирана и враћена у првобитно стање, порушиће се сама од себе. Оваквим односом према националним споменицима Сарајево постаје град пропадања и девастације вриједности - констатује Периновић који станује у вили преко пута виле Маркезић-Корн.

Један од начина за очување виле Маркезић-Корн је да у њој буде отворен музеј архитектуре модерне. То би, према Периновићевим ријечима, подржала и Комисија за заштиту националних споменика БиХ.

- Ако би вила била претворена у музеј, што би захтијевало њену обнову и враћање у првобитно стање, то би било најбоље рјешење. На тај начин би ово подручје постало једно од три подручја, односно града у свијету који би имао такав музеј. Зашто се Сарајево, које се само празном причом кити да је мултиетнички и културни град, не би угледало на напредне дестинације у свијету? - наглашава Периновић.

Подсјећа да о односу сарајевске општине Центар према овом објекту довољно говори одлука да у години када је цијело насеље проглашено националним спомеником прве категорије изда рјешење за рушење виле Маркезић-Корн. Та одлука је донесена иако их је Комисија за заштиту националних споменика на вријеме обавијестила да вила не смије бити срушена и да је ријеч о споменику. Рушење су на основу те одлуке почели радници грађевинског предузећа "Босна", а на том мјесту била је предвиђена изградња објекта за колективно становање чији је власник "Рајфајзен лизинг".

- Рушење је почело у јуну 2012. године на основу докумената општине Центар, али је заустављено интервенцијом полиције и Комисије за заштиту националних споменика. Вила, међутим, никада није враћена у првобитно стање и само је убрзано њено пропадање. Посебно ружно свјетло на све баца чињеница да су дјела архитектуре модерне у нацистичкој Њемачкој била проглашена за декадентну јеврејску архитектуру и била су систематски уништавана по личној Хитлеровој наредби. Овдје постоји врло неугодна корелација, незабиљежена у свијету након Другог свјетског рата у односу према архитектури модерне, која је очигледна у понашању сарајевске општине Центар према Калемовој улици и вили Маркезић-Корн. Нијемци су своје насеље у потпуности обновили, поносе се тиме и оно представља културну атракцију, док је општина Центар због неодговорног понашања пустила да вила Маркезић-Корн којој је порушен кров пропада - каже Периновић.

Члан Комисије за заштиту националних споменика БиХ Горан Милојевић јуче није могао говорити о овом случају, затраживши да му пошаљемо питања на која ће доставити одговор.

Нови називи

Давор Периновић истиче да сигурном разарању насеља Црни врх доприноси и мијењање назива.

- И познато Крањчевићево степениште које се наслања на Крањчевићеву улицу, а за које се зна не само у Сарајеву него и ван њега, преименовано је у улицу Халида Назечића. То је учињено иако није ријеч о улици, него степеништу и иако за Назечића нико не зна - истакао је Периновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана