Сарајево унапријед кочи истину о страдању Срба

То се прије свега односи на Комисију за истраживање страдања Срба у Сарајеву за коју се унапријед зна да ће наићи на опструкције, јер у том граду, упозоравају из РС, нипошто не желе да истина о страдању Срба изађе на свјетло дана.

Предсједник Републичке организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Недељко Митровић отворено каже да није превелики оптимиста кад је ријеч о будућем раду комисије за Сарајево и увјерава да ће она наићи на бруталне опструкције бошњачког политичког врха.

- Сви знамо колико је само муке било док Савјет министара БиХ није формирао ону комисију из 2006. године. Прво је све оспоравано и на крају је формирана Комисија за истраживање страдања Срба, Хрвата, Бошњака, Јевреја и свих осталих на подручју Сарајева, умјесто да се бави само страдањем Срба. Али и та комисија је доживјела фијаско и послије годину је престала са радом без икаквих резултата - каже Митровић.

Он сматра да ни сада неће бити ништа боље, већ само може бити горе, јер ће комисија сигурно наићи на препреке када је у питању добијање података или приступ одређеним архивама. Упркос томе, он каже да је изузетно важно формирати комисију.

- Нико не може оспорити да је у Сарајеву страдало неколико хиљада Срба, али да би се дошло до прецизних података, неопходно је формирати међународну комисију са задатком да то утврди. У њој треба да буду експерти, а било би јако добро да у раду комисији учествује и неко ко је током рата био у Сарајеву - каже Митровић.

Он подсјећа да Влада Федерације БиХ никада није поступила по налогу Дома за људска права БиХ и није формирала комисију која је требало да сачини извјештај о страдању Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године.

Предсједник Удружења породица несталих Сарајевско-романијске регије Милан Мандић истиче да у потпуности подржава формирање независне међународне комисије која би на објективан и непристрасан начин утврдила страдање Срба у Сарајеву у периоду од 1991. године до 1995. године.

- Подржавамо одлуку Народне скупштине да се коначно изврши попис страдалих српских цивила, јер у Сарајеву није било српских војника - нагласио је Мандић.

Он је истакао да се мора утврдити како су српски цивили нестали, ко их је убио, ко је наредбодавац, те гдје су сахрањени, јер ово удружење и данас, након 26 година, тражи око 350 несталих Срба.

- То зна члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Амор Машовић. То знају сви у Сарајеву, међутим они никада нису хтјели формирати праву комисију - рекао је Мандић.
Он каже да ничију жртву не потцјењује, те да не дозвољава да се потцјењују српске жртве, јер су у Сарајеву Срби систематски уништавани.

- У Сарајеву је био геноцид над Србима. Треба видјети колико Срба данас стално живи у граду. Не вјерујем да их има један одсто, што је чак испод статистичке грешке -  нагласио је Мандић.

Предсједавајући Заједничке комисије за људска права Парламента БиХ Борислав Бојић рекао је да ће посланици политичких партија из Српске и даље инсистирати да се формира комисија о страдању Срба у Сарајеву.

 - Оно што представља проблем је добијање подршке од бошњачких политичких партија - изјавио је Бојић.

Бивши потпредсједник Савеза логораша РС и бивши посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Славко Јовичић који је у сарајевском логору Силос провео 44 мјесеца уложио је огроман напор у трагању за истином о страдању Срба у Сарајеву. Он је 24. фебруара 2004. године Уставном суду БиХ поднио 71 апелацију о несталим Србима у Сарајеву, а 21. маја исте године још 39 апелација. Уставни суд БиХ је послије годину, тачније 27. маја 2005. године донио одлуку којом је обавезао Владу Федерације БиХ да у року од 30 дана преко Комисије за тражење несталих подносиоцу апелације и породицама несталих достави све податке о страдању српских цивила у Сарајеву. Влада ФБиХ никада није спровела ову одлуку.

Страх од истине

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић свјестан је да ће бити опструкција, посебно у раду Комисије за Сарајево, али истиче да се мора поступити по закључцима републичког парламента.

- Ми имамо комплетне досијее за више од 6.700 страдалих Срба у десет предратних сарајевских општина и уступићемо их комисији када буде формирана. На основу наших истраживања и доказа подигнуте су и оптужнице у предметима “Чемерно” и “Храсница”. Из Сарајева су бурно реаговали послије подизања тих оптужница, што најбоље показује да се плаше истине о страдању Срба - каже Којић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.