Сарајево убија и сјећање на злочин

Гордана Гвозденовић и Богданка Томовић, чији су брат Обрад и син Здравко убијени у Добровољачкој, шокиране су вијешћу да ће обиљежавање 25 година од тог злочина бити организовано само у Миљевићима у Источном Сарајеву, а не у Сарајеву макар их, као и претходних година, чували полицијски кордони. У Одбору Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова истакли су да је оваква одлука изнуђена понашањем кантоналних и федералних власти у Сарајеву. Комеморативни скуп у Добровољачкој улици одржан је први пут 3. маја 2010. уз јаку полицијску заштиту, али ће седам година касније породице запалити свијеће километрима далеко од мјеста злочина.

- Лани су нам из Сарајева обећали да неће бити никаквих проблема што се тиче безбједности и доласка породица, али су нас поново слагали. Умјесто да идемо корак напријед, ми идемо десет корака назад. Не плашим се, али не бих им дозволила то задовољство да нас понижавају. Видјећу да ли ћемо доћи у Миљевиће, а уколико и будемо, ићи ћемо старим путем да Сарајево ни очима не видимо - каже кроз сузе Гордана Гвозденовић.

Богдану Томовић затекли смо док је палила свијеће на синовом гробу.

- Још нисам одлучила да ли ћу ићи у Миљевиће да заједно са породицама убијених и друговима мога Здравка обиљежимо годишњицу злочина. Тврде да у Сарајеву није безбједно. Па никада није било безбједно, није било ни када је мој Здравко убијен. Повријеђена сам тиме што ми на вријеме није јављено да ове године нећемо ићи у Добровољачку улицу - прича схрвана мајка.

Предсједник РС Милорад Додик истакао је да ове године у Сарајеву неће бити обиљежавана годишњица злочина, јер не желе да српски народ буде додатно понижен.

- Не смијемо дозволити да било ко буде изложен опасности и да прислужене свијеће и положено цвијеће опет заврше у контејнерима. То би било додатно понижење и зашто бисмо се томе излагали? То говори о другој страни, не о нама. Одавно сам увјерен да од БиХ нема ништа, а посебно сада када видим да друга страна не може да истрпи истину и прихвати помирење - истакао је Додик и додао да би било нормално да свако у миру и без најмањег проблема одаје пошту својим страдалим сународницима и да се то поштује, а не омаловажава.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић наглашава да су породице погинулих припадника ЈНА довољно понижене чињеницом да овај случај није добио судски епилог па их не треба излагати додатном понижењу у Сарајеву.

- Почаст убијеним одаћемо тамо гдје можемо - рекао је Иванић и додао да се у Добровољачкој улици прије 25 година догодио један од највећих злочина у БиХ.

Предсједник Народне скупштине РС Недељко Чубриловић рекао је да је поражавајуће и обесхрабрујуће што 25 година од злочина и 22 године од завршетка рата породице жртава и представници институција и борачких удружења из Српске, због безбједносних разлога, не могу да оду на мјесто страдања и одају пошту невиним жртвама.

- Војници који су се мирно повлачили нису никоме били ништа криви. Ради мира, стабилности и боље будућности земље мора бити утврђено ко је наредио и извршио овај злочин те сви ти људи изведени пред лице правде - истакао је Чубриловић.

Премијерка РС Жељка Цвијановић оцијенила је да је злочин који се десио у Добровољачкој улици био симбол почетка рата у БиХ, а да данас представља симбол посрнулог правосуђа.

- Тужно је и поражавајуће да породице страдалих нису у могућности да у миру одају почаст својим најмилијима на мјесту гдје се злочин догодио, али баш због тога је важно да наставимо да се достојанствено сјећамо и одајемо почаст страдалим војницима - изјавила је Цвијановићева.

Предсједник Борачке организације РС Миломир Савчић оцијенио је да одлука да обиљежавање годишњице злочина буде одржано само у Миљевићима није пораз, већ опомена властима у ФБиХ да према жртвама сви треба да се односе на исти начин.

- То није нови проблем, јер одавно нема услова да се обиљежи страдање жртава. До сада су доношене одлуке да обиљежавање буде на мјесту страдања, али ту нема означеног мјеста у виду спомен-плоче, нити одређеног мјеста за паљење свијећа - рекао је Савчић и додао да су и свијеће и цвијеће уклањане чим би им видјели леђа.

Напад на колону

Колону ЈНА у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године напали су припадници "Зелених беретки", Патриотске лиге, МУП-а и Територијалне одбране РБиХ док су се мирно на основу постигнутог споразума и уз гаранцију мировних снага УН повлачили из Сарајева.

Иако је МУП РС доставио извјештај Тужилаштву БиХ о почињеном злочину који садржи бројне доказе који потврђују да је нападом руководио тадашњи члан Предсједништва РБиХ Ејуп Ганић и да су за њега били одговорни Јован Дивјак, Јусуф Пушина, Заим Бацковић, Драган Викић и други, за злочин нико није одговарао. Бивши међународни тужилац у Тужилаштву БиХ Џуд Романо почетком 2012. године донио је одлуку о обустави истраге против 14 осумњичених.

Ковачевић: Циљ изазивање рата

Генерал Душан Ковачевић, који је био десна рука генерала Милутина Кукањца, команданта Треће армије и учесник преговора о извлачењу војске из Сарајева, рекао је за "Спутњик" да има довољно непобитних доказа о злочину у Добровољачкој улици, а да правосудне институције БиХ нису учиниле ништа на процесирању криваца.

- Муслиманско руководство под палицом Ејупа Ганића по сваку цијену је хтјело да дође до рата, јер су процијенили да једино тако могу да добију суверену државу која ће бити уређена као исламска - истакао је Ковачевић.

Жртве

42 УБИЈЕНА

-32 Србина

-6 Хрвата

-2 муслимана

-2 Албанца

*28 војника

*10 официра

*4 грађанска лица

71 РАЊЕНО

207 ЗАРОБЉЕНО

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.