Ревизори још нису завели ред у јавном сектору РС

Ревизори су на адресе институција, предузећа, установа, локалних заједница и других субјеката у склопу ревизорских извјештаја од 1. септембра 2015. до 31. августа ове године послали 487 препорука, што је за 56 мање у односу на претходни годишњи циклус. На отклањање неправилности и грешака у финансијским извјештајима односи се 281, а на отклањање узрока неусклађености пословања 206 препорука.

Јавним предузећима, установама и локалним заједницама које су ревизори контролисали од септембра до краја децембра 2015. године дато је 197 препорука, док је од јануара до краја августа те године министарствима и другим корисницима буџета, фондовима социјалне сигурности, локалним заједницама и јавним предузећима подијељено 290 препорука. Анализа података показује да се нарочито не мијењају подаци о степену реализације препорука.

Према подацима из јавног регистра ревизорских препорука закључно са 31. августом ове године 57,83 одсто препорука је потпуно спроведено, а нешто више од 20 одсто дјелимично. На неспроведене препоруке односи се 21,30 одсто препорука.

Главна служба за ревизију упозорила је да нема довољно капацитета да у реалном времену провјери статус свих датих препорука, што представља посебан проблем у вези са препорукама датим субјектима код којих се ревизија не спроводи редовно. На тој листи су јавна предузећа, јединице локалне самоуправе и други.

Ревизори су указали да је посљедњи ревизорски циклус показао да старе бољке и даље муче институције РС, али да доста бољу слику дају ревизије учинка које се системски усмјеравају на појединачне области.

Извјештаји о ревизији учинка показали су да активности и мјере институција јавног сектора нису дале резултате с циљем остваривања стратешких циљева и опредјељења утврђених стратегијама и политикама власти. Нису, између осталог, успостављени и јавно доступни регистри и базе података, као веома битна основа у процесу доношења одлука и као показатељ транспарентности рада јавног сектора РС. Утврђено је да нису успостављени или се недовољно користе интерни капацитети за контролу и да не постоји довољан ниво транспарентности активности које спроводе институције јавног сектора и докумената који су резултат тих активности.

Главни ревизор Душко Шњегота каже да се проценат реализованих и нереализованих препорука држи на приближно истом нивоу.

- Нешто више од 20 одсто је нереализованих, а негдје око 60 одсто реализованих препорука. Простора за унапређење има, како на нивоу појединачних институција тако и на нивоу система, али генерално та слика није ни боља ни гора у односу на претходне године - рекао је Шњегота.

Кашњење у плаћању, неприказивање јасних извјештаја, кршење одредаба Закона о јавним набавкама само су неки од проблема које ревизори уочавају из године у годину.

- Постоје проблеми системске природе, који не зависе само од појединачног субјекта, већ више њих, али постоје и они који се приписују институцијама као што су нерационално и ненамјенско трошење, јавне набавке и друго - каже Шњегота.

Годишњи извјештај ревизора једна од тачака на дневном реду сједнице Народне скупштине РС која почиње 11. октобра.

Мишљења

Главна служба за ревизију јавног сектора РС је од 1. септембра 2015. до 31. августа 2016. године спровела 69 финансијских ревизија код директних буџетских корисника.

За финансијске извјештаје дато је 17 позитивних мишљења, 49 мишљење са резервом и три негативна. Када је ријеч о дијелу који се односи на усклађеност са прописима, позитивно мишљење су зарадила 24, мишљење са резервом 42, а негативно три субјекта ревизије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.