Републичка каса тешка 3,227 милијарди марака

Актуелна макроекономска ситуација и финализација кључних републичких докумената за 2019. годину биле су главне теме састанка представника Министарства финансија Републике Српске и Фискалног савјета, који је одржан у петак.

Министар финансија РС Зоран Тегелтија изјавио је да је Влада спремна да у идућих седам дана усвоји нацрт буџета за 2019. годину. Истовремено ће, како је најавио, бити усвојени и програм економских реформи и закон о извршењу буџета за идућу годину, након чега ће та кључна документа бити упућена у парламентарну процедуру.

Тегелтија је рекао да Српска има политички и сваки други капацитет да на вријеме или до краја године усвоји кључна документа за 2019. годину, иако због одржавања избора није испоштован редовни рок да то буде урађено до 15. октобра.

- Нова Влада РС након усвајања ових докумената може да мијења оно што сматра да треба да промијени и дефинише нове политике, те да то у форми приједлога упути у Народну скупштину - рекао је Тегелтија.

Процјене показују да ће БДП у Српској у идућој години расти за 3,7 одсто, што ће опредјељивати све друге политике, а из Владе је поручено да ће сви приходи имати позитиван тренд и стопу раста осим пореза на доходак, гдје ће губитак бити око 50 милиона због овогодишњег повећања неопорезивог дијела дохотка, чиме је омогућено повећање плата радницима.

Нацрт буџета који је припремило Министарство финансија, казао је Тегелтија, износи 3.227.200.000 марака што је за 196,8 милиона мање од ребаланса у 2018. години.

- Изворни приходи су 2,779 милијарди и очекивани раст прихода је за 21,4 милиона КМ већи у односу на 2018. годину - рекао је Тегелтија и додао да се очекују повећања на позицијама личних примања за 30,6 милиона због планираног повећања плата у образовању за осам одсто.

Министар финансија је, говорећи о расходима, изјавио да је за отплату дугова идуће године планирано 487 милиона или 264,2 милиона мање него ове године, док ће планирани буџетски суфицит износити 65,5 милиона марака.

Савјетник министра финансија РС Далибор Томаш изјавио је да министарство пола године активно сарађује са пословном заједницом на реализацији Меморандума о сарадњи, који ће бити смјерница за израду програма економских реформи.

Томаш је истакао да су дефинисане кључне препреке на чијем ће се отклањану радити у предстојећем периоду, међу којима су фискално оптерећење рада, неформална економија, реформа образовања уз реформу Завода за запошљавање, а планирана су и унапређења у систему социјалне заштите.

- Израда нацрта програма економских реформи РС од 2019. до 2022. године, у којем се дефинишу смјернице за развој привреде, налази се у завршној фази - рекао је Томаш и додао да очекује да ће до 15. новембра бити дефинисан нацрт овог документа, који ће бити достављен Влади Српске.

Посебна пажња, казао је, биће посвећена јавним предузећима, док је реформа сектора здравства једна од најважнијих ствари на којима се ради.

- Реформа образовања биће у том смислу посебно присутна у нашим политикама. Пажња ће бити посвећена и наставку смањивања пореског оптерећења рада према договорима са послодавцима. Из Регистра парафискалних намета у наредној години биће брисани намети за које анализе покажу да нису оправдани - најавио је Томаш.

Предсједник Фискалног савјета РС Миленко Крајишник оцијенио је охрабрујућим наставак позитивних трендова, те подвукао да је веома важно да кључни документи, буџет и програм економских реформи, буду усвојени у законском року.

- На тај начин сачували би се ефекти спроведене фискалне консолидације у протекле двије године, а постоје и изазови и проблеми које је што прије потребно рјешавати - навео је Крајишник и додао да су ти изазови у јавним предузећима, смањењу ризика од јавног задуживања и у финансијској одрживости здравственог сектора.

Члан Фискалног савјета Бранко Крсмановић поручио је да акценат треба ставити и на индустријску политику.

Повећање плата и ПДВ-а

Зоран Тегелтија рекао је, поводом најава да би идуће године могло доћи до повећања просјечне плате у Српској на 1.000 КМ, да је кључно питање раст минималне плате оних који раде најједноставније и најтеже послове у реалном сектору, односно радника у индустрији.

Говорећи о причама о повећању ПДВ-а са 17 на 19 одсто, подсјетио је да је 2015. године дефинисан став Српске о томе да ли би и како требало да расте тај порез, те која је намјена средстава од његовог раста.

- Нове политике оставили смо новој Влади и парламенту РС и о томе се нећемо изјашњавати - рекао је Тегелтија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.