Ректори јавних универзитета у Бањалуци и Источном Сарајеву за Глас Српске: Полупразни амфитеатри дугорочно погубни по РС

 Ректори јавних универзитета у Бањалуци и Источном Сарајеву за Глас Српске: Полупразни амфитеатри дугорочно погубни по РС 08.09.2017 12:25 | Данијела Стоканић

Све мањи број уписаних студената на факултетима у Републици Српској, па самим тим и оних који стичу дипломе, дугорочно гледано, погубан је по цијелу РС.

 Због тога је потребно хитно реаговати и усвојити демографску, а потом и стратегију запошљавања на нивоу Републике, које ће бити водиље за нови приступ образовном систему креираном тако да образује профиле потребне тржишту рада.

Заједничка је то оцјена ректора универзитета у Бањалуци и Источном Сарајеву Милана Матаруге и Радослава Грујића у интервјуу "Гласу Српске".

Јавни универзитети ове године суочили су се са значајним падом интересовања свршених средњошколаца за студијске програме, па је послије два уписна рока остало упражњено око 2.000 мјеста. Узроци и посљедице оваквог стања били су повод за разговор са ректорима оба јавна универзитета.

* ГЛАС: У академској 2017/2018. години уписан је, у односу на претходне године, најмањи број бруцоша на јавним универзитетима у Бањалуци и Источном Сарајеву, а скоро 2.000 мјеста остало је упражњено. Који су разлози овако слабог одзива?

ГРУЈИЋ: Јавни универзитети у РС су смањили уписне квоте, а главни разлог је демографске природе, с обзиром на чињеницу да имамо мањи број свршених средњошколаца у односу на претходне године. Овај проблем није карактеристичан само за РС и БиХ, него се са њим суочавају све земље у регији. Тако да ове школске године имамо мањи број уписаних студената на свим универзитетима у региону. Други разлог треба тражити у томе што се велики број средњошколаца опредјељује за студирање на универзитетима у Србији и Црној Гори, али и у земљама западне Европе, на шта руководства универзитета не могу утицати. Вјероватно они сматрају да ће након завршеног факултета у Србији или земљама западног Балкана лакше доћи до запослења у тим државама.

На Универзитету у Источном Сарајеву задовољни смо уписом на Медицински факултет, као и на неке од техничких факултета, првенствено мислим на Електротехнички и Технолошки факултет, гдје је број уписаних кандидата на нивоу претходне године. Такође, задовољни смо уписом на један број студијских програма на хуманистичким и друштвеним факултетима.

МАТАРУГА: Чињеница је да се из године у годину смањује број новоуписаних студената, што није случај само на бањалучком Универзитету, него и свим осталим универзитетима у БиХ и региону. Штавише, ако бисмо се поредили са другим универзитетима у БиХ на којима се, у већини случајева, у првом уписном року пријавило мање од 50 одсто од предвиђеног броја студената, а на некима тек трећина, наш универзитет је по исказаном интересовању матураната међу најбољима. Ако се имају у виду демографска кретања, односно чињеница да сваке године имамо све мањи број матураната, онда се може рећи да је смањење броја студената који се уписују на факултете у БиХ донекле очекивано. Све мањи број уписаних студената, па самим тим и оних који стичу дипломе, дугорочно гледано, погубан је по цијелу РС. Имајући у виду узроке таквог стања, универзитети не могу сами тај проблем ријешити, већ се мора системски дјеловати.

* ГЛАС: Неминовно се на нивоу оба универзитета мора отворити расправа о новонасталој ситуацији. У ком правцу би та расправа требало да иде и који студијски програми би могли бити замрзнути?

МАТАРУГА: Овогодишњи упис је показао да је број планираних мјеста, поготово на појединим студијским програмима, био нереалан и да се мора ићи на додатну редукцију уписних квота. Већ на септембарским сједницама Деканског колегијума и Сената разговараће се о оправданости постојања 58 студијских програма. Подсјећамо и да је Декански колегијум на јунској сједници јасно заузео став да студијски програм који не буде имао 15 студената неће почети са наставом. Обично се, када је о овоме ријеч, поставља неизоставно питање школовања кадра у складу са потребама тржишта рада, али ствар није тако једноставна као што на први поглед дјелује. Без обзира на то колико се трудили да рационално сагледавамо ствари, немогуће је игнорисати интересе и склоности студената да студирају, односно не студирају одређени студиј. Матуранти и њихови родитељи врло добро знају да су електротехника, машинство, математика или физика перспективни студијски програми и да тржиште треба овакав кадар. Али без обзира на то, као и на бенефиције које студенти имају ако упишу неки од дефицитарних студијских програма, мјеста и на овим факултетима остају упражњена, јер матуранти нису заинтересовани у довољној мјери за њих или им ове научне дисциплине просто "не иду". Посљедњи примјер је студијски програм геолошко инжењерство, на који је ове године први пут омогућен упис студената. Покренут је управо зато јер овог кадра нема на бироу рада и јер постоји изражен интерес привредних субјекта за овим профилом, али упркос томе на првом уписном року ниједан кандидат се није пријавио. С друге стране, нама је познато да су економисти међу најбројнијим на бироу рада, али нико не може од нас очекивати да укинемо једини овакав студијски програм, који је сасвим сигурно најквалитетнији међу десетинама сличних које имамо на приватним универзитетима у РС.

ГРУЈИЋ: Морамо признати да је након првог и другог уписног рока ситуација лоша на више студијских програма на Филозофском факултету, а посебно смо забринути што се мали број кандидата пријавио на студијске програме са националним предзнаком.

Наредне седмице ћемо расписати конкурс за трећи уписни рок на оним факултетима, односно студијским програмима, гдје није уписан довољан број кандидата. Након тога планирамо водити дискусије са представницима Министарства просвјете и културе РС, те покушати пронаћи рјешење за наставни процес на оним студијским програмима на које се пријавио мањи број студената од броја прописаних Правилником о стандардима и нормативима за финансирање јавних високошколских установа. Једно од могућих рјешења које смо понудили будућим студентима јесте да кандидати приликом предаје докумената могу бирати, односно предложити два студијска програма на која желе да се упишу. Након трећег уписног рока декани ће разговарати са будућим кандидатима, те им понудити да се упишу на студијски програм сродан оном на који су конкурисали, а на којем има довољно заинтересованих кандидата да би се изводила настава.

* ГЛАС: Да ли је РС потребна нова образовна стратегија, с обзиром на озбиљне раскораке између уписне политике и тржишта рада који су већ годинама видљиви?

ГРУЈИЋ: Мислим да се мора хитно реаговати и усвојити демографска стратегија, потом стратегија запошљавања на нивоу РС, те да се након тога изради нова стратегија образовања која ће обухватити промјену образовних профила прилагођених тржишту рада. Мисија универзитета јесте да образује младе људе и да кроз сарадњу са реалним сектором нађе рјешења која су од обостраног интереса.

МАТАРУГА: Када је ријеч о образовној стратегији РС, најрелевантнија адреса за одговор на ово питање су републички органи и институције, прије свега Министарство просвјете које предлаже стратегију, те прати њену реализацију и Народна скупштина која је усваја. Универзитети су ту да помогну својим сугестијама и приједлозима.

Стратегија

Ректор Милан Матаруга каже да је Универзитет у Бањалуци донио Стратегију развоја Универзитета у Бањалуци за период 2017-2025. године, која је усвојена у јуну ове године.

- Ријеч је о изузетно битном документу за будући развој нашег универзитета, у којем су прецизно дефинисани циљеви и начини како их постићи, а акценат је стављен на унапређење научноистраживачког и иновативног рада, коришћење најбољих педагошких пракси у процесу образовања студената, интензивнију међународну сарадњу, повезивање с привредним партнерима  и самоодрживо финансирање - рекао је он.

Мјере

Ректор Радослав Грујић истиче да су већ заказане двије сједнице Проширеног колегијума 8. и 20. септембра, на којима ће уписна политика бити прва тачка дневног реда.

- Очекујемо да ће Проширени колегијум дати приједлог рјешења ових питања о којима смо разговарали, те да ће Сенат Универзитета крајем септембра размотрити и усвојити одређене мјере - казао је Грујић.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица