13.04.2011 22:00 | Свјетлана Тадић
БAЊAЛУКA - Народна скупштина сматра да је неопходно одржати референдум у РС, а у складу са Законом о референдуму и грађанској иницијативи РС, на којем би се грађани изјаснили о наметнутим законима и кршењу Конвенције о људским правима од стране високих представника, те ће у складу с тим донијети одлуку о расписивању референдума.
Један је ово од закључака које је јуче Народној скупштини РС предложио предсједник Републике Милорад Додик на посебној сједници на којој се расправљало о посљедицама антидејтонског и неуставног инсталисања правосуђа на нивоу БиХ и недјеловању Тужилаштва и Суда БиХ у предметима ратних злочина.
До закључења овог броја "Гласа Српске" Народна скупштина РС није се изјашњавала о предложеним закључцима, а посланици су расправљали о Информацији о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица.
Послије ове расправе клубови посланика требало је да усагласе коначне закључке које ће усвојити парламент.
Шеф Клуба посланика СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Вукота Говедарица истакао је да ће овај клуб подржати одлуку о референдуму, јер РС не може да буде жртва Суда и Тужилаштва БиХ. Закључке би требало да подрже и клубови СНСД-а, СП-а и ДНС-а чиме они имају већину.
Једино је шеф Клуба посланика ПДП-а Зоран Ђерић рекао да ова странка неће подржати одржавање референдума у РС.
Додик је парламенту предложио усвајање 24 закључка, између осталих, и закључак којим Народна скупштина констатује да је у раду Суда и Тужилаштва БиХ, селективан приступ истраживању и процесуирању ратних злочина, различити аршини у вођењу поступака и пресуђивању, био на штету српског народа и са јасном политичком тенденцијом стварања по Србе крајње негативне слике о ратним дешавањима у БиХ.
Предсједник је НСРС предложио и да се ни на који начин не заштити или амнестира било ко од одговорности за почињене ратне злочине, него да се инсистира да сви који су починили ратне злочине буду процесуирани, без задршке или било каквог селективног приступа.
- НСРС одбацује као недопустиву, с аспекта важећих правних норми, ретроактивну примјену Кривичног закона БиХ на случајеве почињених ратних злочина, а поготово његову селективну примјену искључиво на припаднике српског народа - наводи се у једном Приједлогу закључака и предлаже да се Скупштина огради од рада Суда и Тужилаштва БиХ, јер рад ове двије институције генерише међунационалну мржњу и нетрпељивост.
Додик је парламенту предложио да констатује да РС, као страна потписница Aнекса 4 Дејтонског мировног споразума, није дала сагласност за преношење надлежности за Суд и Тужилаштво на нивоу БиХ, као и да за сваки пренос надлежности мора да постоји споразум страна потписница.
Парламент Српске требало је да се изјасни и о закључку да НСРС одбаци као недопустиву праксу да Парламент БиХ може да доноси одлуке у име страна у БиХ, те да одбаци могућност да се уставним промјенама верификују надлежности које су преношене на ниво БиХ путем наметнутих закона високог представника.
Предсједник РС је Скупштини предложио да констатује да је високи представник злоупотријебио овлашћења да би наметао законе и да је неопходно размотрити илегално наметнуте законе.
Предложено је и да Скупштина Српске затражи од високог представника извјештај о свом дјеловању, али и да буде покренута иницијатива за одржавање међународне конференције правника на тему спровођења Дејтонског мировног споразума и дјеловања високог представника.
- Високи представник дајући налог о суспендовању одлуке ЦИК-а о изборима власти у ФБиХ, прекршио је законе и органе власти у ФБиХ учинио нелегалним - стоји у једном од закључака предложених парламенту, а предложено је и да сваки ниво власти у БиХ има ВСТС за правосуђе на том нивоу, те да се раздвоји Високи судски од Високог тужилачког савјета.
Предложеним закључцима одбачена је иницијатива за успостављање врховног суда БиХ, правосудне академије БиХ, као и да је неприхватљиво и да у Суду и Тужилаштву БиХ раде представници страних амбасада.
Обраћајући се посланицима, предсједник РС подсјетио је да су Суд и Тужилаштво БиХ правосудне институције наметнуте одлукама високог представника на захтјев бошњачких политичара са циљем да се посредним механизмима унитаризује правосуђе у БиХ и изврши централизација.
Додик је истакао да РС не жели новцем својих грађана да финансира "државне" правосудне институције које раде против интереса њених грађана, јер такве институције компромитују правосудни систем и правду.
Према његовим ријечима, Бошњаци преко таквих наметнутих институција остварују оно што нису добили Дејтонским мировним споразумом.
- Обје ове правосудне институције су у служби бошњачких политичких интереса. Пошто су обје институције дјело међународних центара моћи, оне су непрекидно под директном контролом странаца. Контрола и утицај се остварује посредством присуства међународних тужилаца, судија и међународног административног особља - додао је Додик.
Истакао је да су Тужилаштво и Суд БиХ најнеефикасније правосудне институције у свијету.
- Њихов рад су међународни фактори дизајнирали према политици Хашког трибунала, очекујући да ће им дуготрајни поступци осигурати да сто година буду у БиХ и лагодно зарађују огроман новац - рекао је Додик и додао да је правда основ за стварање неопходног међунационалног повјерења и да се без тога не може даље, а поготово не ако су само Срби злочинци.
- "За ове злочине још нико није одговарао", тако се најчешће завршавају извјештаји о помену жртвама из српског народа на бројним стратиштима и логорима. Цијели српски народ чека правду за злочине почињене у Сијековцу, Добровољачкој, "Тузланској колони", сарајевским и другим логорима за Србе, за злочине у Кравици, Братунцу, Сребреници - рекао је Додик и подсјетио да је у БиХ у протеклом рату било 100.000 жртава од којих 30.000 Срба, упитавши ко их је, често послије мучења, побио.
Према његовим ријечима, из извјештаја Суда БиХ за 2010. годину може се видјети да је 13 судија у Одјељењу за ратне злочине за једну годину донијело само 14 пресуда.
- У Одјељењу за ратне злочине Тужилаштва БиХ постоје тужиоци Бошњаци који немају у раду ниједан предмет против Бошњака, али зато постоје тужиоци Бошњаци који оптужују само Србе. Подсјећам да још ништа није урађено у предмету против Aтифа Дудаковића, иако је пријава поднесена још 2006. године - рекао је Додик.
Додао је да треба имати у виду да су и Одјељењем за ратне злочине и Одјељењем за организован криминал управљали међународни тужиоци све до 2010. године, а да се и данас у просторијама Тужилаштва налази канцеларија у којој сједи Хасан Плех, службеник Aмбасаде СAД.
Шеф Посланичког клуба СНСД-а Жељко Мирјанић рекао је да овај клуб једногласно подржава све изнесене ставове предсједника РС.
Потпредсједник Републике Српске Емил Влајки рекао је да се унутар БиХ један конститутиван народ "на неки начин ослобађа свих могућих злочина", док се друга два народа далеко више санкционишу.
У Информацији о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица, коју је предсједник РС доставио Скупштини, наводи се да је Суд БиХ до 2010. године правоснажним и неправоснажним пресудама осудио сва лица на укупно 1.328 година и шест мјесеци затвора, од чега су лица српске националности осуђена на укупно 1.067 година, хрватске националности на 137 година и шест мјесеци казне затвора, а лица бошњачке националности на укупно 124 године казне затвора.
Када су у питању правоснажне пресуде пред Судом БиХ Срби су осуђени на 812 година затвора, Хрвати на 137 година и шест мјесеци, а Бошњаци на укупно 95 година казне затвора.
По неправоснажним пресудама Суда БиХ лица српске националности осуђена су на 255 година, а лица бошњачке националности на свега 29 година затвора.
Пред Судом БиХ подигнуте су 122 оптужнице због почињеног кривичног дјела ратног злочина, а поступак се води против 183 лица. Од овог броја, правоснажно је осуђено 69 лица од чега 50 Срба, 11 Хрвата и само осам Бошњака.
У Информацији предсједника РС достављеној Скупштини наводи се да је видљиво по основу подигнутих оптужница Тужилаштва БиХ да су, када је у питању злочин над Србима, процесуирана лица по непосредној одговорности и за индивидуални злочин. У предметима гдје је евидентно да се ради о удруженом злочиначком подухвату, организованом злочину и командној одговорности пријављених лица, за те предмете се још увијек само спроводи истрага и још није подигнута ниједна оптужница.
Примјери који ово потврђују су "Тузланска колона", злочини муџахедина над припадницима ВРС, логор "Дретељ", логор "Челебићи" и спортска дворана "Мусала" у Коњицу.
Неефикасност Тужилаштва БиХ се огледа и у предметима ратног злочина почињеног над припадницима српског народа у Сарајеву: убиство осам војника ЈНA, злочин у Добровољачкој улици, Централни затвор, логори "Виктор Бубањ", Дом "Младен Стојановић", Отока, Aлипашино поље, Храсница, Пофалићи, Трново.
У Информацији предсједника РС стоји да МУП РС посједује доказе сортиране у досијеима жртава за 3.299 убијених Срба у Сарајеву у периоду од 1992. до 1995. године.
Предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз затражио је да Суд и Тужилаштво БиХ коначно почну да примјењују принцип правде и правичности и судске праксе.
- То је могуће само измјеном Кривичног закона БиХ и Закона о кривичном поступку БиХ - рекао је Ћургуз и упозорио да, ако нема разумијевања за ове захтјеве, у том случају треба онемогућити правно дејство оваквих законских рјешења у РС.
Декан Правног факултета у Бањалуци Витомир Поповић рекао је да и РС и Федерација БиХ имају и интерес и право да поставе питање о раду Суда и Тужилаштва БиХ, с обзиром на то да их они и финансирају.
