Рајко Кузмановић, предсједник Академије наука и умјетности РС: Странци и унитаристи главни креатори кризе

* ГЛАС: Од потписивања Дејтонског споразума навршавају се 22 године. Гдје је БиХ данас, а гдје је тај споразум?

КУЗМАНОВИЋ: Након 22 године постојања Дејтонског споразума с правом се поставља питање какви су његови ефекти. У формалноправном смислу, добро је конципиран, сагласно стању и односима у БиХ и остаје само да буде дословно примијењен. Споразум је велико компромисно рјешење, које објективно даје исте могућности и иста права свим људима у БиХ, без обзира на њихова лична својства. Очигледно је да споразум, као акт, није у кризи. У кризи су вануставне одредбе споразума, које је присилно наметнуо високи представник својим одлукама, као и нека акта и институције донесени и установљени прегласавањем у легалним институцијама БиХ. Дејтонски споразум је стабилан, без обзира на то што се на њега атакује, јер се, као међународни уговор, не може мијењати, осим Анекса 4 - Устава БиХ, који се може мијењати, али по посебно прописаној процедури. Носиоци вануставних промјена теже да се „пузећим“ методом наруши постојећи државни поредак и установи неко нереално (унитарно) уређење.

* ГЛАС: Готово цијелу историју споразума обиљежила су упозорења, углавном из Српске, да је дерогиран и да се примјењује његов дух, а не слово. Да ли је и колико таква примјена допринијела томе да и данас имамо нестабилну ситуацију?

КУЗМАНОВИЋ: Заговарање такозваног духа споразума је злоупотреба правне максиме, према којој онај ко примјењује закон мора, осим слова, познавати и дух закона. Међутим, одредбе Устава БиХ су јасне. Из њих се види да је дух Устава успостављање мира и државног уређења, а не њихово подривање и тежња за неким новим државним поретком. Зато треба чувати и његовати Дејтонски споразум, посебно Анекс 4 - Устава БиХ, као један од најзначајнијих и најуспјешнијих међународних мировних уговора, који је парафиран у Дејтону и потписан у Паризу 1995. године. Процес дерогирања Устава БиХ, а посебно Устава РС, започео је одмах послије њиховог доношења. Устав БиХ дерогиран је нарочито стварањем нових органа, установа и организација. Тако је у Савјету министара сада девет министара, а у Уставу се наводе три. Устав познаје четири институције БиХ, а данас их има око 60 (управе, дирекције, заводи, агенције). РС је вануставно одузето око 70 надлежности. Власти и јавност у РС се енергично супротстављају таквом нарушавању Устава.

* ГЛАС: Ко је крив за то и има ли дејтонска БиХ шансу да изађе на прави пут?

КУЗМАНОВИЋ: Свака држава, државна заједница или федерална јединица може наћи рјешење свог унутрашњег уређења или политичких односа ако за то постоји политичка воља. За БиХ се може наћи рјешење перманентне политичке кризе, ако се схвати да се ништа не може ријешити мајоризацијом, прегласавањем, неразумијевањем и без добре воље, али тога у БиХ, нажалост, нема на видику. Дејтонски споразум је, уз све мањкавости, успоставио одрживу форму државног уређења. Тим споразумом није створена идеална држава - држава благостања, али није створена ни левијатан држава. Нађено је компромисно рјешење, којим је установљено сложено двоентитетско уређење. Споразумом ниједан народ није добио све што је желио, али је добио довољно да може остварити и очувати свој идентитет - језик, писмо, културу, традицију. Па и поред тога, ствара се перманентна криза. За такво стање кривци су сви они који крше Устав и законе, који спречавају владавину права, а то су инострани фактор и унитаристи.

* ГЛАС: Изненадно проналажење примјерка Дејтонског споразума недавно у Палама узбуркало је ситуацију у БиХ, посебно када се има у виду да је судбина оригинала који су припали БиХ дугогодишња мистерија. Како гледате на такав однос према једном изузетно важном документу?

КУЗМАНОВИЋ: Десетак дана послије потписивања Општег оквирног споразума за мир у БиХ јавност је добила његов превод. Убрзо се јавило више превода, који су мање-више исти. Када је требало појаснити неке детаље из споразума, затражен је оригинал, којег није било ни у једној институцији БиХ и ентитетима. Недавно су, наводно, пронађени оригинали (или копије) у Сарајеву и Палама. Било да су та документа оригинали или копије, ништа се њиховим „проналаском“ неће промијенити, јер оригинал постоји и у Дејтону и у Паризу. Ово је доказ незрелости и неозбиљности институција БиХ, али и доказ да споразум није истински прихваћен. Ствара се жеља за новим споразумом, што је нереално и што би довело до репризирања кризе у БиХ.

Порука

* ГЛАС: Која је Ваша порука политичарима у БиХ поводом нове годишњице договора о Дејтонском споразуму?

КУЗМАНОВИЋ: Двадесет и двије године довољне су да се моделира прихватљиво државно уређење на бази Устава и Дејтонског споразума. Међутим, у нашој друштвеној стварности неки су још на почетку и траже нереална и непримјерена рјешења. Зато бих поручио свим политичким представницима: маните се тражења нереалних рјешења и испуњења неостварених жеља и вратимо се изворном дејтонском рјешењу. То значи да треба да се строго придржавамо Устава и споразума, да сви треба да се држе својих надлежности, да правосуђе буде праведно и исто за све и да се елиминише страни фактор. Треба стварати културу мира насупрот некултури сукоба. Увјерен сам да ће нам тада свима бити боље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.