Радмановић: Нисам одлучио о кандидатури на изборима

"Суштина је да данас НАТО уопште не размишља о БиХ да постане чланица, а ми се овдје свађамо ко је за, ко је против", рекао је Радмановић, који је и делегат у Дому народа БиХ.

НН: Да ли је у СНСД-у било говора о кандидатурама за наредне изборе, с обзиром на то да се о томе у медијима пуно говорило?

РАДМАНОВИЋ: Јесте се пуно говорило у медијима, али је мало пажње посвећено ставу СНСД-а да је сада вријеме за утврђивање програмских концепција, а за утврђивање појединачних кандидатура и имена има времена. Озбиљне политичке опције ријетко говоре о кандидатурама више од годину дана прије избора. Када дефинишемо концепцијске приступе развоја РС, из тога ће проистећи кадрови који то могу да изнесу.

НН: Да ли видите себе на некој функцији, рецимо предсједника РС?

РАДМАНОВИЋ: СНСД је велика политичка партија која може да понуди више кандидата за све врсте мјеста. Наравно, не можете затворити уста људима на улици који вас виде на некој функцији, па се тако спомиње и моје име. Ја сам своје политичке амбиције на одређени начин задовољио. Био сам два пута члан Предсједништва БиХ и послије тога изгледа да је при крају политичка активност. Наравно, сви су људи везани за политику, и они који то признају и који не признају, па тако и ја. Никад се не престајете у потпуности бавити јер је то дио мог живота и то годинама. Али то аутоматски не значи кандидатуру.

НН: На дневни ред Скупштине долази референдум о Суду и Тужилаштву. Је ли то, по Вашем мишљењу, суспензија или одустајање?

РАДМАНОВИЋ: Познато је да о томе постоје различита размишљања на различитим нивоима. Ја припадам онима који сматрају да ако није све потпуно чисто, онда не можете ни одустати од референдума. Да је све чисто и јасно онда бисмо могли да одустанемо потпуно. Сада се може десити да се врати ситуација када смо донијели одлуку о референдуму и зато је логичније у овом моменту да буде суспензија.

У јавности се већ увелико води дебата ко одустаје од чега, ко је крив што је наметнуто или што се одустаје. Важно је да ли се представник Европске комисије укључује, јер су они били важни актери када се одлука доносила. Референдум данас у свијету различито тумаче. Примјер је ово што се ових дана дешава у Каталонији, али и то како различите земље у ЕУ различито тумаче различите референдуме. Ми смо ту мали и недовољно снажни и морамо бити свјесни да ће велики тумачити на различите начине наше потезе. Моје мишљење је да ми желимо да уђемо само у ред демократских земаља у којима је референдум врх демократије.

НН: Али слажете ли се да мали народи треба да сагледају ризик и да се не излажу сувише, поготово у задњих 20 до 30 година?

РАДМАНОВИЋ: Треба смањити ризике, сагласан сам с Вашом сугестијом.

НН: На то се лијепо надовезује питање о НАТО-у. То је велика дилема за Србе, с обзиром на бурну недавну историју. Да ли је за Србе паметнији договор да се мање излажу опасности, или је боље ићи директно у чело?

РАДМАНОВИЋ: Мислим да код Срба нема дилеме. Огромна већина од почетка мисли да не треба ићи у НАТО и ту има више емотивних разлога. Ту, прије свега, мислим на сукоб с НАТО-ом који нисмо ни изазвали ни хтјели. Ту имате и агресивну геостратешку политику НАТО-а према Русији, а Срби су емотивно веома везани за Русе, без обзира на то шта ми појединачно мислили о томе. И имамо проглашену неутралност Србије, за коју смо ми везани, свиђало се то неком или не. Та три разлога чине да нема дилеме: ми смо против НАТО-а. Али, практично и прагматично, то је нешто друго. Десетак година послије рата и бомбардовања и неколико година након бомбардовања Србије ми смо донијели важне одлуке које овај простор вуку према НАТО-у. У томе смо сви учествовали. Парламент РС је донио декларацију и низ других одлука и ту смо скоро сви из власти, коју су тада чинили СДС и ПДП, и који сада причају нешто безвезе, а тамо стоје потписи њихових лидера, али морам рећи и ми из СНСД-а и наши коалициони парнери, иако су они то могли изгласати и без нас. Усвојили смо и Закон о Оружаним снагама, који регулише да се три војске које су пуцале једне на другу споје и ту стоји и да сви изабрани функционери морају урадити све што је на путу ка НАТО-у. Прије него сам постао члан Предсједништва БиХ донесена је одлука о приступању Партнерству за мир, коју сам ја онда потписао. Касније, захтјев за чланство у Акционом плану је акт Предсједништва који сам ја потписао, о коме сад многи нешто причају, а који је наставак ранијег акта који је потписао Борислав Паравац.

НН: Требамо ли ми, онда, ићи у НАТО?

РАДМАНОВИЋ: Суштина је да данас НАТО уопште не размишља о БиХ да постане чланица, а ми се овдје свађамо ко је за, ко је против, а у ствари расправљамо због ситних дневнополитичких поена, иако сви знамо да немамо снаге да сада постанемо чланица. Вјероватно ћемо усвојити резолуцију у Народној скупштини о неутралности, што смо у нашим разговорима с грађанима установили да је и њихова жеља, и мислим да се о њој овдје неће превише ни разговарати нити ће се НАТО на њу посебно осврнути.

НН: Како СНСД као странка види будућност, а у свјетлу декларације коју сте усвојили 2015. о референдуму о независности РС 2018. године?

РАДМАНОВИЋ: Декларација каже да ми желимо самосталност у оквиру дејтонских надлежности и хоћемо равноправност. То не пише тако, али из њеног закључка јасно произлази да ми хоћемо самосталну РС не ван Дејтона. И она каже да ако нам наставе отимати надлежности, идемо на референдум. И то је изазвало буру реаговања, од великих сила, па до нас малих овдје, и свако то тумачи на разне начине. Прије свега мислим на недоличне реакције СДА, која је само у задњих неколико дана реаговала на различите хипотетичке изјаве. Тако се не може градити БиХ. Ако се овако настави, са или без СНСД-а, референдум ће се десити кад-тад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.