РС тражи казне за блокаде у истрази ратних злочина

Ведрана Кулага
РС тражи казне за блокаде у истрази ратних злочина

Бањалука - Измјене Стратегија за рад на предметима ратних злочина требало би да буду усаглашене на прољеће, а представници РС инсистирају да том кораку мора претходити утврђивање одговорних зато што у раније предвиђеном року нису завршени сви најсложенији и најприоритетнији предмети у којима су махом жртве Срби.

Стратегија за рад на предметима ратних злочина усвојена је 29. децембра 2008. године и прописивала је да најсложенији и најприоритетнији предмети буду завршени у року од седам година. Рок за то истекао је у децембру 2015. године, а главни циљеви из документа нису испуњени. Због тога је отворен процес њене измјене за шта је као рок означен крај марта 2017. године. Министарство правде БиХ израдило је информацију о потреби измјена Стратегије за рад на предметима ратних злочина, а Савјет министара је донио закључак да буде формирана радна група чији ће задатак бити да предложе измјене Стратегије за рад на предметима ратних злочина. Саставни дио информације Министарства правде БиХ је и извјештај Надзорног тијела за праћење реализације Стратегије за рад на предметима ратних злочина. У том извјештају је наведено да Тужилаштво БиХ ни прије нити након усвајања Стратегије није у довољној мјери процесуирало најсложеније и најприоритетније предмете ратних злочина.

- Прије и у једном периоду након усвајања Стратегије за рад на предметима ратних злочина, Тужилаштво није било у довољној мјери кадровски оспособљено за процесуирање ових предмета. То се, међутим, не може констатовати за период од 2013. године наовамо када је дошло до значајног јачања капацитета Тужилаштва - наведено је у том извјештају.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић, који је и члан Надзорног тијела за праћење реализације Стратегије за рад на предметима ратних злочина, каже да није довољно само продужити рок за процесуирање најсложенијих предмета већ да треба анализирати шта до сада није урађено и ко за то сноси одговорност.

- Сигурно ћемо имати приједлоге и сугестије за измјене Стратегије за рад на предметима ратних злочина. Она не смије поново бити мртво слово на папиру. Треба обавити анализу претходне стратегије да би на прави начин могли креирати њене измјене како би дала резултате са посебним аспектом на процесуирање најсложенијих злочина. Треба утврдити одговорност оних који су били задужени за спровођење стратешких циљева, а који то или нису урадили или су урадили са закашњењем. Превише је предмета који се односе на злочине над Србима а који нису добили епилог - рекао је Којић.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица међу тим случајевима је убиство 33 Срба у селу Чемерно за које упркос доказима Тужилаштво БиХ још није подигло оптужницу. Епилог чекају и предмети у којима су истрагом обухваћени генерал Армије РБиХ Атиф Дудаковић, Трећи корпус Армије РБиХ и одред "Ел муџахедин", "Добровољачка улица", "Тузланска колона" и случај "Јошаница" гдје је 19. децембра 1992. године мучки побијено 56 лица српске националности.

Тужилаштво БиХ је закључно са 18. фебруаром 2016. године, у раду имало 2.561 неријешен предмет ратних злочина. Сви предмети ратних злочина требало би да буду завршени до краја 2023. године. С обзиром на то да биолошки нестају, свједоци, починиоци злочина и друга лица која су од значаја за поступке, Којић је оцијенио да је ово можда и посљедња шанса за истину која је неопходна овом друштву.

Неки од неријешених предмета злочина над Србима

"Атиф Дудаковић"

 Трећи корпус Армије РБиХ и одред "Ел муџахедин"

"Добровољачка улица"

 "Тузланска колона"

 "Јошаница"

 Убиства Срба у Сарајеву

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана