Путин и случај СФРЈ
Београд - Руски предсједник Владимир Путин више пута је од почетка украјинске кризе поменуо кршење међународног права приликом сукоба на простору бивше Југославије.
Колико то питање Путин користи за јачање позиције у којој се Русија данас налази?
24. марта 1999. године авиони западне Алијансе започели су напад на Србију без дозволе Савета безбједности Уједињених нација, да би након девет година, такође без одлуке УН, Сједињене Америчке Државе и већина чланица Европске уније признале независност Косова.
У марту ове године, Русија је одлучила да крене сличним путем, прихвативши одлуку грађана Крима да више не желе да буду дио Украјине, након чега је одлучила да присаједини ту област.
"Већ у декларацији о независности Крима и Севастопоља је поменут косовски преседан и саветодавно мишљење Међународног суда правде из 2010. године. Очигледно је да за Путина, и не само за њега, већ за многе, то представља преседан који је одредио ток међународних односа после Хладног рата", каже професор ФПН Предраг Симић.
Симић каже да су сада дата крила свим сепаратистицким покретима на свијету, оцијењујући да се Западу сада као бумеранг враћају одлуке из 1999. и 2008. године када је призната независност Косова.
"Чини ми се да то у овом тренутку отвара једну дилему - да ли ће Запад и даље тако чврсто бити на страни свих покрета за самоопредељење, поготово ако се они буду развијали у сфери интереса Запада", каже професор Симић.
Дугогодишњи амбасадор Србије у Бијелорусији Срећко Ђукић, који је више од три деценије провео у дипломатској служби, сматра да се на преседанима стварају нова правила у међународном праву. Он истиче да ђе правци у којима ђе се убудуће развијати међународни односи, зависити највише од безбједности великих сила.
"Ми заиста у Европи и свету скоро да немамо земље која нема неко своје Косово, неки свој Крим, неку своју Јужну Осетију, неку своју Абхазију", каже Ђукић.
Бивши амбасадор Србије оцијенује да би, ако се крене тим путем, свијет могао ускоро да има умјесто данашњих 200 заправо 400 држава.
До новог договора о безбједности у свијету, људи на истоку Украјине и даље ће бити на првим страницама новина и у главним вијестима на телевизији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
