Прљава ратна прошлост 15 судија и тужилаца

Свјетлана Шурлан
Прљава ратна прошлост 15 судија и тужилаца

Бањалука - Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица упутио је у петак Високом судском и тужилачком савјету (ВСТС) БиХ информацију са именима 15 судија и тужилаца Суда и Тужилаштва БиХ за које сматра да су дискриминисали Србе у предметима ратних злочина.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је да дискриминација према лицима српске националности постоји од почетка рада правосудних институција на нивоу БиХ.

- У највећем броју случајева дискриминације појављују се исте судије и тужиоци. Анализирајући њихове биографије дошли смо до података да су током рата били на функцијама у војним судовима или судије и тужиоци у Сарајеву, Зеници, Тузли, Мостару и Горажду. Информација поред имена девет судија и шест тужилаца, који су као чланови вијећа осудили 91 лице српске националности на 1.421 годину затвора, садржи и више од 1.000 страница доказне документације - истакао је Којић.

Он није желио да открива имена судија и тужилаца, истакавши само да је међу њима и судија Шабан Максумић, који је био предсједавајући судског вијећа које је ослободило ратног команданта Армије РБиХ у Сребреници Насера Орића и његовог саборца Сабахудина Мухића одговорности за ратни злочин, односно убиство тројице заробљених Срба на сребреничком подручју 1992. године.

Којић је истакао да су неки од судија и тужилаца, чија су имена доставили ВСТС-у, били судије и у логору "Виктор Бубањ" у Сарајеву и да су, према изјавама свједока, могли стално да чују крике затворених и мучених Срба, али нису ништа предузимали да то спријече.

- Не само да то нису спријечили, него су поједини, према изјавама свједока, учествовали и у физичком злостављању и малтретирању логораша. Један од судија је рекао: "Синоћ сам играо мало бокс са четницима". Апсурдно је и невјероватно да таква лица буду именована на правосудне функције - нагласио је Којић и подсјетио да су војни судови основани уредбом Предсједништва РБиХ и да је судије лично бирао Алија Изетбеговић, а да је била значајна њихова улога у притварању и осуђивању Срба.

Поред тога, истакао је Којић, против троје судија поднесене су кривичне пријаве.

- Неки од њих имају и по двије пријаве. Против једног судије је поднесена кривична пријава 2001. године, а 2004. је именован, што је апсурд. Србима који су били судије или тужиоци у војним судовима у РС, пријаве су одбациване, док су други и поред кривичних пријава именовани на позиције у правосуђу - казао је Којић.

Он очекује да ВСТС у складу са чланом три Закона о ВСТС-у, обезбиједи независно, непристрасно и професионално правосуђе.

- Постоје могућности отварања дисциплинских поступака и разрјешења судија и тужилаца који дискриминишу Србе. Очекујемо брзу реакцију ВСТС-а и да предузме радње из своје надлежности. Сада ћемо видјети колико су искрене њихове намјере да обезбиједе владавину права и једнакост пред законом. Многи ће рећи да је ово напад на правосудне институције и покушај да се утиче на њихов рад, али ми желимо да помогнемо креирању независног правосуђа уз помоћ чињеница и доказа. Правосудне институције на нивоу БиХ очигледно нису независне и непристрасне - рекао је Којић и додао да крајњи резултат може бити да поступци у којима су били спорни тужиоци и судије буду поновљени због повреде права на правично суђење.

У ВСТС-у су рекли да ће информацију Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица прослиједити Канцеларији дисциплинског тужиоца.

Брошура у амбасадама

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица израдио је и брошуру "Хроника угашених огњишта", која у кратким цртама осликава страдања Срба у Подрињу од 1992. до 1996. године.

Брошура која садржи хронологију напада и масовних убистава по општинама и селима у Подрињу у петак је упућена на адресе свих амбасада у БиХ.

- Међународни фактор не жели да коментарише пресуде када су на штету Срба и желимо да им овом брошуром скренемо пажњу како би видјели да ли је правда то што је Насер Орић ослобођен. Очигледно је да постоји интенција да се једни окарактеришу као жртве, а други као злочинци. За злочине у Подрињу још немамо ниједну осуђујућу пресуду. Очекујемо да амбасаде, ако ништа друго, покажу поштовање према 2.482 жртве међу којима је 180 жена и 40 дјеце - истакао је Којић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана