Привреда зарадила 1,314 милијарди, на леђима 16,334 милијарде дуга

Упркос тим недаћама, привреда Српске је прошле године повећала нето добит за 19,2 одсто на 1,314 милијарди КМ. С друге стране, нето губитак је растао још бржим темпом од 22,7 одсто и стигао на 753,21 милион КМ, за разлику од 2015. у којој су губиташи значајно смањили минус за неколико стотина милиона.

Годишња анализа Привредне коморе РС показала је да је неликвидност као хронични проблем домаће привреде у 2016. поново ескалирала и да предузећа све теже измирују обавезе и наплаћују фактуре за испоручене производе и услуге. Тиме упадају у зачарани круг дуговања и остају без свјежег новца за обрт и инвестиције.

Резултати пословања привреде РС у 2016. години показују да њене обавезе износе 16,334 милијарде КМ и у односу на 2015. повећане су за 7,9 одсто. Само годину раније обавезе су стагнирале. Негативном тренду у овој години највише су допринијеле краткорочне обавезе, које су порасле за чак десет одсто на 10,860 милијарди КМ. Двоструко нижа стопа раста евидентирана је код дугорочних обавеза, које су на крају прошле године износиле 6,247 милијарди.

Док се у домаћим предузећима гомилају рачуни за плаћање, истовремено су суочена и са све тежом наплатом својих потраживања. Анализа Привредне коморе показује да су краткорочна потраживања привреде РС у 2016. години износила 4,729 милијарди КМ, што у односу на 2015. представља раст од 6,8 одсто. Доказ опште неликвидности домаће привреде потврђује и податак да је чак 2,776 милијарди заробљено у потраживањима унутар БиХ, а на то се надовезао и снажан раст потраживања из иностранства.

Портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић истиче да је анализа кристално јасно показала да је неликвидност највећи проблем привреде.

- Коефицијент ликвидности је у 2016. пао на 1,01 са 1,06 из претходне године. Ако се узме у обзир да је нормалан коефицијент за одржавање текуће ликвидности 1,5, види се колико је у РС висок степен неликвидности, односно колико привреда има проблема са измирењем обавеза - каже Благојевић.

Да би стање колико-толико било поправљено, пословна заједница поново апелује на смањење намета и укидање непотребних дажбина.

- Једино на тај начин могуће је побољшати ликвидност и помоћи привреди да стане на ноге. Ако то не буде урађено, она ће наставити да тоне - казао је Благојевић.

Истог мишљења је и предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић, који истиче да се много прича, а скоро ништа не ради на стварању бољег пословног амбијента.

- Стање је тешко посљедњих неколико година. Привреда не може више да издржи овакву пореску политику. Подржали смо неколико закона у оквиру реформске агенде уз услов да ће бити смањено опорезивање рада о којем причамо већ двије године. Међутим, на томе ништа није урађено. На све се надовезала и нестабилна политичка ситуација јер власти на нивоу БиХ и ентитета не координишу, већ само подмећу једни другима. Док они сплеткаре, пословни амбијент је све лошији, а привреда тоне све дубље - казао је Шкребић.

Члан Удружења економиста РС - СЊОТ Предраг Дудуковић истиче да се низ проблема у домаћој привреди одразио на бржи темпо раста губитака него добити здравих предузећа.

- Поједина предузећа остварују губитак стицајем околности, јер не могу да наплате потраживања, док нездрави дио привреде већ годинама иде из минуса у минус - каже Дудуковић и додаје да привреда неће показати знаке опоравка без смањења оптерећења.

Број предузећа

Прошле године је завршне рачуне предало 9.846 привредних друштава, што је за 792 или 8,7 одсто више у односу на 2015. годину. Највеће учешће и даље имају предузећа из области трговине на велико и мало (2.979) и из прерађивачке индустрије (1.996).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.