Преварени радници ће добити помоћ у бици за част и новац из Азербејџана

Савјет министара БиХ усвојио је информацију о поступку који се води у Европском суду за људска права и позив за интервенцију БиХ као треће стране у случају "Золетић и други против Азербејџана". Закључено је да овај предмет повлачи Уставом прописану обавезу БиХ да обезбиједи заштиту својих грађана у иностранству. Због тога је агенту БиХ пред Европским судом за људска права у Стразбуру наложено да интервенише као страна у поступку.

Поступак против Азербејџана је покренула група од 33 радника из БиХ. Они су тужили Азербејџан јер су у тој земљи били подвргнути ропском и принудном раду. Тужбом траже одштету од 495.000 долара.

Радници су заједно са држављанима Србије и Македоније од 2006. до 2009. године, на основу туристичке визе и путем фирме, били ангажовани на грађевинским радовима у Азербејџану без боравишне и радне дозволе. У периоду боравка у Азербејџану њима су одузети пасоши, плаћени су знатно мање од обећане висине сатнице, а од маја 2009. плате које им је послодавац остао дужан никада им нису исплаћене.

- Живјели су у кућама које су биле претворене у смјештај за спавање од 40 до 100 људи у лошим условима, без тоалета и купатила. Морали су се придржавати строгих правила или им је пријетила новчана казна. Сви су били изложени физичком кажњавању, пријетњама и затварању у просторијама које су биле специјално намијењене за то. Радили су као неквалификована радна снага на изградњи неколико зграда у Бакуу. Иако им је обећано да ће добијати од пет до седам америчких долара по сату, плаћено им је само од три до четири долара по сату - наведено је у информацији коју је усвојио Савјет министара.

Радници су још 2010. тужбом тражили да им буде исплаћено по 10.000 долара због неисплаћених зарада и по 5.000 долара на име нематеријалне штете због повреде права и слобода. Водили су поступке пред свим судским инстанцама у Азербејџану, али је тамошњи Врховни суд потврдио одлуке нижестепених судова и закључио да се у овом случају не може примијенити Конвенција УН о заштити права радника миграната, нити домаће законодавство о раду и радним миграцијама јер је ријеч о миграцији без законског основа. Радници су се након тога 2012. године обратили Европском суду за људска права који је у јулу ове године позвао БиХ да се, ако жели, укључи у поступак.

Агент БиХ пред Европским судом за људска права Белма Скалоњић каже да ће се БиХ умијешати у поступак на страни радника.

- Изнијећемо нашу аргументацију у корист радника и покушаћемо доказати да су били жртве повреде права из Конвенције УН о заштити права радника миграната и да имају право на накнаду. БиХ ће пружити радницима правну помоћ иако имају ангажованог адвоката уз Бакуа - истакла је Скалоњићева.

Наводећи да чекају достављање материјала из Стразбура, она додаје да се и према доступним документима види да се ради о грубом кршењу права, поготово права сваке особе да не буде подвргнута ропском и принудном раду.

- Азербејџан је по међународним конвенцијама дужан, када особа дође под његову јурисдикцију, да јој пружи заштиту. У тој земљи су били дужни да кроз контроле или друге поступке врше надзор над радницима, условима рада и фирмом која их је ангажовала - истакла је Скалоњићева и додала да ће учинити све што је у моћи канцеларије на чијем је челу да радницима пруже подршку и заштиту.

Процес у БиХ

Тужилаштво БиХ подигло је 2014. године оптужницу против 13 особа које терети да су више од 600 људи из БиХ, Србије и Македоније на превару упутили на рад у Азербејџан, гдје су их држали у нечовјечним условима и без плата, чиме су зарадили око 5,9 милиона марака. Судски процес још није завршен.

- Затражили смо и од домаћих правосудних институција да нам одговоре у којој је фази кривични поступак који се у БиХ води против више лица у вези са ангажовањем радника за рад у Азербејџану. Оптужница је потврђена и чекамо детаље - нагласила је Белма Скалоњић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.