Повратнике из редова Исламске државе осуђују и испод законског минимума

nezavisne.com
Повратнике из редова Исламске државе осуђују и испод законског минимума

Сарајево - Иако је закон предвидио минимално три године робије за борце у страним војним и паравојним формацијама, у пракси бх. држављане повратнике из редова Исламске државе осуђују и испод законског минимума.

Примјера ради, Емин Хоџић је први повратник са сиријског ратишта који је с Тужилаштвом БиХ потписао споразум о признању кривице, те је 2016. осуђен на годину затвора.

Да је крив, признао је и Неџад Мујић, који је, такође 2016. године, осуђен на годину затвора јер је од септембра 2013. па све до половине 2015. године више пута ишао у Сирију и учествовао у активностима терористичке групе Исламска држава. Касније је, како је објављено, ту казну и откупио, плативши 26.600 КМ.

У априлу прошле године, Адем Карамуја осуђен је на двије године затвора због ратовања у Сирији за Исламску државу, након чега је, подсјетимо, био у бјекству, али је у августу 2017. ухапшен и смјештен у затвор.

Све су то знатно мање казне од оних које прописује Кривични закон Босне и Херцеговине.

“Ко се на било који начин придружи страној војној, страној паравојној или страној параполицијској формацији, биће кажњен казном затвора у трајању од најмање три године”, пише у Кривичном закону БиХ.

То што у пракси ова одредба често није испоштована, стручњаке и те како забрињава. Сматрају да овако благе казне неће “опаметити” некадашње терористе.

Штавише, оцјењују да за кривична дјела попут тероризма не би смјело ни долазити до закључивања споразума о признању кривице. Покајање у оваквим судским процесима, како оцјењују, не би требало да буде олакшавајућа околност.

“Оштрија казнена политика би опредјељење таквих лица смањивала”, рекао је за “Независне” Драгомир Кесеровић, стручњак за безбједност.

Према његовим ријечима, ту је присутна двострука опасност, јер неко од повратника може поново отићи на страно ратиште, а друго, таква лица су се, у Исламској држави, обавезала да у својим срединама чине иста и слична кривична дјела.

“Опасност је то и по нас који живимо овдје, поред тога што они могу поново отићи на страно ратиште”, истакао је Кесеровић.

Да ли су задовољни пресудама за повратнике са страних ратишта, питање је на које из Тужилаштва БиХ нисмо успјели добити конкретан одговор.

“Све пресуде у овим предметима биле су осуђујуће”, рекли су нам кратко из Тужилаштва БиХ.

Најсвјежији примјер повратка из терористичких редова, како се сумња, забиљежен је недавно. Због сумње да је више од пет година био припадник терористичких организација Ал Нусра Фронт и Исламска држава, на сарајевском аеродрому крајем новембра ухапшен је Муниб Ахметспахић, познаник вехабије Мевлида Јашаревића, нападача на америчку амбасаду у Сарајеву.

Почетком ове године, из Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) навели су да се, према постојећим оперативним подацима, око 300 држављана БиХ може довести у вези с одласком, повратком и учешћем на страним ратиштима.

Неколико мјесеци касније, појавила се и информација да је 76 бх. држављана погинуло у Сирији и Ираку, укључујући четворо дјеце те пет жена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана