Посланица патријарха Иринеја: Васкрсење - пролеће душама нашим

Глас Српске
Посланица патријарха Иринеја: Васкрсење - пролеће душама нашим

.

Данас је пролеће душама нашим:

Христос из гроба као сунце засија,

Мрачну буру грехова наших одагна.

Њега песмом величајмо јер се прослави!

(Пасхална богослужбена песма)

 

Када после дуге и хладне зиме гране рано пролеће, целокупна природа и творевина Божја обрадује се сунцу, његовим топлим зрацима и његовој енергији која све и сва, без разлике, обасјава и греје. Тада све слави Господа, Даваоца сунца и пролећа.

Тако и ми, браћо и сестре и драга децо духовна, после ледене и ужасне зиме греха - особито после убиства Богочовека Исуса Христа на Велики петак на Голготи - видевши данас Христа Васкрслога, радосно кличемо и појемо: Данас је пролеће душама нашим! Христос - Сунце живота са Истока - из гроба васкрсе и засија! Мрачну буру грехова наших одагна! Њега песмом величајмо јер се прослави! Зато смо данас радосни, зато заједно са анђелима на небесима и са свим људима овога света ликујући  певамо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши.

Величање Христа Васкрслога

Међу многим именима којима црквени песници величају Христа Васкрслога запажамо и назив Пролеће. С правом Га тако називају јер Господ Исус Христос јесте Пролеће нашег новог живота. То није случајна песничка конструкција. Ту није реч о пролећу као годишњем добу већ је посреди  дубоко поимање смисла и значења пролећа као почетка новог живота природе и свега у њој.

До Васкрсења Господа Исуса Христа, односно до Његовог претходног силаска у ад, били смо у оковима зиме греха и смрти у аду преисподњем. Смрт је господарила над нама. Сишавши у гроб, Он разруши ад, покида окове греха и смрти и ослободи нас. Објашњавајући богочовечанску тајну силаска Христа Спаситеља у гроб, Његовог боравка у њему и Његовог Васкрсења, свети апостол Павле ликујући пита: Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? У тајни Васкрсења, односно у тајни Васкрслога Господа Христа, садржана је наша победа над грехом, смрћу и ђаволом. Зато је и било потребно да Христос постане Емануил (Бог са нама), то јест да узме на Себе сву нашу људску природу и да је нераздељиво и несливено сједини са божанском природом у једној и јединственој богочовечанској Личности Својој, па да као Богочовек победи адамовски грех непослушности Богу и Оцу и сатре последице првороднога греха. Богочовек Христос, а не само Бог или само Човек, победи сатану, грех и смрт! Ту тајну победе Господ је најавио и приликом кушања после Његовога крштења у реци Јордану рекавши: "Иди од мене, сатано, јер стоји написано: Господу Богу својему поклањај се и њему јединоме служи" (Мт. 4, 10)

Подсећајући вас на ове јеванђелске истине, позивамо вас да данас, на дан Васкрсења, будемо истински и суштински причасници новог и вечног Живота, новог и вечног Пролећа, Христа Господа. "Нека данас нико не плаче због греха и сагрешења, јер опроштај из гроба засија", узвикује свети Јован Златоуст. Нека се више нико не боји смрти јер нас од ње ослободи Спаситељ Који крсном смрћу Својом угаси смрт и ослободи оне над којима је она владала. Ми данас славимо Христа Васкрслога. Славимо смрт смрти, славимо разрушење ада, славимо почетак новог живота, славимо Узрочника свега тога, Јединог Благословеног и Препрослављеног у векове векова.

Стуб вере

На истини Васкрсења Христа Спаситеља, Који је Васкрсењем из мртвих Себе положио не само као крајеугаони камен Цркве Своје већ и вере свих нас који се крстисмо у име Оца и Сина и Светога Духа, утемељена је сва наша вера, и нада, и љубав. Ми верујемо и исповедамо Њега "Који је васкрсао у трећи дан, по Писму".

Без Васкрслога Христа Господа наша вера не би само била празна већ би се и распршила попут мехура од сапунице. Свети апостол Павле, који је на посебан начин искусио Истинитог и Васкрслог Господа Исуса Христа, закључује: "Ако Христос не васкрсе, узалуд је вера наша" (ИКоп. 15, 17). То је искуствена вера Апостола народа и Цркве Христове. Нека би дао Бог да и ми, искусивши данас Христа Васкрслога, смело и без страха певамо: Христос васкрсе!

За разлику од апостола Павла, други свети апостоли, који су доживели страхоту Великог петка, као и свете жене мироносице, на другачији начин су искусили Васкрсење Христово. На вест да је Христос васкрсао и да се јавио Кифи, то јест апостолу Петру, и "некима од жена", обузе их страх и трепет, а неки посумњаше. Уместо радости и вере, њих обузе страх и сумња. У сумњи у вест да је Учитељ васкрсао најдаље је отишао свети апостол Тома који без много размишљања рече: "Док не видим ране од клинова и не метнем прст у ране од клинова, нећу веровати." Ништа чудно и необично ако се има у виду кроз какве су духовне борбе и страдања прошли свети апостоли!

Страшни суд Великог петка, суд над Богочовеком Христом, оставио је још страшније последице на светим апостолима и онима који су ишли за Њим и који су се надали да ће их Он ослободити окова римског ропства. Њихова нада и њихова вера распршиле су се док су гледали страшно судилиште над Њим, док су гледали како немилосрдни и сурови човек суди и на крст разапиње Учитеља њиховог и Човекољубивог Спаситеља света.

Победа страха

Страх изнутра и страх споља, страх од Синедриона, од Понтија Пилата, од Јудеја, страх одасвуд! Страх је обузео ученике и апостоле и они се распршише на све стране као овце без пастира. Знајући добро њихова срца, њихове страхове и њихове помисли, Господ долази међу њих јављајући им да је васкрсао и поручује им: "Не бојте се, ја победих свет" (Јн. 16, 33), и: Не будите неверни него верни!

Данас Он долази и нама уплашенима и преплашенима, браћо и сестре, уплашенима од глобалног светског поретка и беспоретка, од великих и малих инквизитора, а и од нових Пилата, који поново суде и пресуђују истини и правди и поново прете Голготом наслеђу Божјем на земљи. И нама Он поручује данас: Не плашите се! Ја победих свет! Вером препознајући у Њему Победника свакога греха и сваке смрти и неправде, охрабримо се и не плашимо се оних који, не знајући шта чине, још питају: шта је Истина? Ми пак, искусивши Васкрслога Господа као Истину над истинама, данас, сабрани око Њега на духовном Сиону, славимо Га и величајмо јер Му дођоше "сва богопросвећена светила са Запада, од Севера и мора, и од Истока деца Његова, славећи Га кроз векове".

"Данас је дан Васкрсења, озаримо се торжеством!" кличе црквени песник и додаје: "Загрлимо једни друге, рецимо браћо и онима који нас мрзе и свима све опростимо Васкрсењем!" Нека из наших грла, а пре тога из наших срца, потече песма и слављење Христа који нас прослави. Свепобедним и сверадосним поздравом Христос васкрсе! Још једанпут поздрављамо све вас, драга децо светосавска у отаџбини и у расејању широм света.

Јединство, слога и заједништво

Васкрс је празник свеправославног јединства и свехришћанског заједништва. У име Христа Васкрслога позивамо вас на јединство и слогу у Цркви Његовој. Ко није у јединству са Црквом коју Он стече крвљу Својом, није ни са Њим, Христом Господом. Без Христа нема Цркве, а ни Црква никада није без Христа. Зато ван Цркве нема спасења. Ван Цркве је усамљени, "аутономни", бездомни човек са својом непослушношћу Богу и Цркви, са својим егоизмом и противљењем Духу Светоме, попут Адама изгнаног из раја. Такве људе Сам Господ назива вратима пакла која неће надвладати Цркву Божју.

Посебно поздрављамо нашу страдалну браћу и сестре на Косову и Метохији који, иако у оковима неслободе, обесправљености и дискриминације, данас са нама славе победу Добра над злом, Живота над смрћу, Христа Васкрслога над демонским силама таме.

Са истом љубављу у Васкрслом Христу Господу и топлим молитвама данас поздрављамо и сву нашу браћу и сестре у Далмацији и Лици, на Кордуну, у Банији, Славонији и Барањи.

Са Христос васкрсе! поздрављамо такође сву нашу браћу и сестре у Републици Српској, Федерацији Босне и Херцеговине, Црној Гори, Словенији и Бившој Југословенској Републици Македонији, нарочито ове последње који, на челу са својим неправедно утамниченим архиепископом, страдају за јединство Цркве и за чистоту вере православне.

Посебно се данас молимо Победитељу греха, смрти и људске неправде за нашу у Христу Господу браћу и сестре на Блиском истоку, Босни и Херцеговини и у Украјини, са жељом и молитвом да светлост Христова Васкрсења разагна таму греха која се надвила над Украјином и да просветли ум и душу сејачима мржње према светом Православљу и према руском православном народу.

Нека Васкрсли Христос Господ покида окове неправде, безакоња и лицемерства којима синови безакоња оковаше архиепископа охридског и митрополита скопског г. Јована кога преко нас поздравља читава православна васељена и читав правдољубиви свет.

Молећи се Васкрслом Христу Господу да вас љубав Божја увек и непрестано испуњава, још једанпут вас срдачно поздрављамо поздравом важнијим од сваког другог поздрава:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана