Плата директора од 20.000 задала ударац цијелој индустрији

"Глас Српске" сазнаје да је директор једног обућарског предузећа у РС лани себи исплатио мјесечну плату од 20.000 марака. Иако се вјерује да то није био усамљен случај, он је представљао окидач да Влада РС повећа основу за обрачун доприноса за запослене у овом сектору који имају плату већу од републичког просјека који је у прошлој години износио 831 КМ.

Тиме су повластице које је Влада РС увела с циљем развоја ове привредне гране отишле у неповрат, што ће предузећима донијети знатне трошкове. Влада је 2010. године с циљем јачања сектора текстила, одјеће, коже и производа од коже донијела одлуку да основица за доприносе за све запослене у овом сектору износи 25 одсто просјечне бруто плате у РС за претходну годину.

Влада је стала украј злоупотребама доношењем новог Закона о доприносима РС, који је ступио на снагу 1. јануара ове године.

 - До јануара ове године основица за обрачун доприноса за све запослене у области текстила, одјеће, коже и производа од коже износила је 25 одсто просјечне бруто плате у РС за претходну годину. Ступањем на снагу Закона о доприносима за запослене у овом сектору, чија је плата мања од просјечне бруто плате за претходну годину, основица доприноса и даље износи 25 одсто, док се за запослене чија је плата једнака просјечној или већа, доприноси плаћају на укупан приход обвезника на који се плаћа порез на доходак који укључује доприносе, односно на бруто плату - казали су у Министарству финансија РС.

У образложењу које је пратило нови Закон о доприносима наведено је да је долазило до злоупотреба повластица.

- У пракси је долазило до злоупотреба од стране менаџмента и одговорних лица уплатиоца доприноса јер су исплаћивали врло високе плате на које је плаћен допринос према умањеној основици. То није био циљ увођења умањене основице - наведено је образложењу уз Закон о доприносима РС.

Занимљиво је да је закон којим су укинуте олакшице подржала и Унија удружења послодаваца РС.

- Иако нам не иду у прилог, нисмо се могли борити против нових правила јер за то нисмо имали ниједног аргумента. Појединци су нанијели несагледиву штету савјесним послодавцима из ове дјелатности. Било би фер и поштено да контролни органи саопште ко је злоупотријебио повластице Владе РС. Све редом их треба навести и износе новца који су себи исплаћивали по умањеним основицама. И ја сам чуо информацију да је неко од послодаваца себи исплатио плату од 20.000 марака - казао је предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић, који је и на челу Удружења текстила, коже и обуће.

Послодавци који нису злоупотребљавали повластице огорчени су на своје колеге који су несавјесно радили и имали велике апетите.

- Да није било повластица ова привредна грана би пропала и на десетине хиљада радника остало би без посла. Због тога надлежни треба да саопшти ко су ти што су злоупотријебили олакшице. Они већ одавно знају ко су ти људи. Нека кажу јавно ко је себи исплаћивао по 20.000 и 50.000 марака. Њих треба хапсити - казао је директор бањалучке фабрике обуће "Бема" Маринко Умићевић и додао да нова правила за обрачун доприноса неће оставити велике посљедице по његово предузеће јер нема много запослених који примају просјечну и већу плату од тог износа.

У фабрици обуће "Санино" из Дервенте истичу да ће их нова правила за обрачун доприноса годишње коштати 500.000 КМ.

- То ће оптеретити наше пословање. Имамо много руководилаца, пословођа и радника ангажованих на одржавању, који примају просјечну или већу плату. То ће нам сада одузети много новца. Тај новац мораћемо трошити за исплату доприноса, а могли смо га уложити у развој предузећа и отварање нових радних мјеста  - казао је директор "Санина" Радован Пазуревић.

Которварошка творница обуће "Спортек", једна од највећих у овом сектору у РС, на основу уштеда које је остваривала на основу олакшица претходних година је исплаћивала премије радницима у износу од 500 марака годишње. Према незваничним информацијама када су повластице укинуте менаџмент је донио одлуку да преполови премију што је изазвало незадовљство радника. Директор "Спортека" Мирослав Петрешин је рекао да због лошег здравственог стања није у могућности да даје изјаве.

Производња и запосленост

Према статистичким показатељима у области коже у 2017. години забиљежен је раст производње од 9,9 одсто, а текстила 0,8 одсто. Предузећа из области индустрије одјеће имала су пад производње од 2,6 одсто у 2017. години.

- Сектор текстила, коже и обуће је повећао број запослених за 3,9 одсто у односу на годину раније - наведено је у информацији Владе РС о стању у прерађивачкој индустрији за 2017. годину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.