Пипи Дуга Чарапа узор за љепши свијет

Мирна Пијетловић
Пипи Дуга Чарапа узор за љепши свијет

Бањалука - Као што чврсто вјерујемо да су у Подгрмечу заиста живјели они дјечаци и дјевојчице из Ћопићевог романа "Орлови рано лете", да је Робинзон Крусо преживио све оне авантуре, да је Гуливер стварно био у Лилипуту, тако нас нико не може убиједити да је Пипи Дуга Чарапа измаштан лик, јер толико је вјерно осликана да у њој има живота који се никада неће угасити.

Испричао је ово за "Глас Српске" књижевник Ранко Павловић из Бањалуке, својевремено номинован за награду "Астрид Линдгрен", највеће свјетско признање у области књижевности за дјецу, а у част 70. рођендана црвенокосе, храбре деветогодишње Швеђанке Пипи Дуге Чарапе.

- Постоје литерарни јунаци који су стварнији од оних које срећемо у животу. Генерације су одрастале уз враголане Тома Сојера и Хаклберија Фина, јунаке незаборавних романа Марка Твена које су дјечаци широм свијета напросто "гутали", па и касније, кад те догодовштине препричавају својим унуцима, нико их не може убиједити да нису постојали ти "ђаволчићи" већ да су плод пишчеве маште - казао је Павловић.

Исто тако, истиче Павловић, оне који су читали роман или гледали цртане филмове никада нико неће моћи убиједити да је Пипи рођена у стваралачкој машти Астрид Линдгрен, него ће се клети свим што им је свето да је она постојала и да "можда и данас негдје постоји, да нас посматра из прикрајка и смишља нове догодовштине".

- Успјешност неког књижевног дјела за дјецу најбоље се мјери увјерљивошћу створених јунака. Када неки литерарни лик надживи своје вријеме и свог творца, када постане свевремен, онда за њега и за писца који га је створио можемо с правом рећи да им вријеме не може ништа - закључио је Ранко Павловић.

У част рођендана црвенокосе дјевојчице београдска издавачка кућа "Одисеја" је објавила прву књигу доживљаја Пипи Дуге Чарапе у новом преводу и слављеничком руху.

Пипи је настала, такорећи, случајно. Једном кад је кћерка Астрид Линдгрен, Карин била болесна, досађивала се код куће у кревету, па је гњавила маму да јој без престанка прича приче. Доживљаји Пипи Дуге Чарапе били су толико необични и занимљиви да је Карин непрестано тражила још нових прича о њој, а и самој Астрид су се приче толико допале да је почела да их снима на диктафон.

Астрид је четири године писала и сређивала текст те га послала на конкурс за дјечију књигу једној шведској издавачкој кући, на којем је побиједио, и у новембру 1944. године "Пипи Дуга Чарапа" нашла се пред читаоцима.

Књига је одмах привукла пажњу. Били су одушевљени и дјеца и одрасли, али је било и много збуњених, па и уплашених, јер је "Пипи Дуга Чарапа" била толико другачија од дотадашњих дјечијих књига, у којима су дјеца била послушна или су кажњавана за непослушност, одрасли су увијек били паметнији, тачно се знало шта раде дјевојчице а шта дјечаци, шта се смије, а шта не. Пипи је све то обрнула наглавачке, због чега су неки људи страховали да та књига "квари дјецу". Међутим, истина је потпуно другачија, а томе свједочи седам деценија истинске магије "Пипи Дуге Чарапе".

Прекретница

"Пипи Дуга Чарапа" је важна као прекретница у савременој књижевности за дјецу и можда најутицајнија дјечија књига свих времена. Међутим, важна је и због тога што и данас служи као примјер, јер седамдесет година касније једнако одушевљава младе читаоце и још позива дјецу да израсту у људе који ће мислити својом главом и борити се за љепши свијет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана