Петар Ковачевић, директор Агенције за заштиту личних података БиХ: Злоупотребе воље бирача може да искоријени једино ЦИК

Петар Ковачевић, директор Агенције за заштиту личних података БиХ: Злоупотребе воље бирача може да искоријени једино ЦИК 25.09.2018 12:34 | Дарко Момић

Централна изборна комисија БиХ је једина надлежна, овлашћена и одговорна за то да обезбиједи тачност, ажурност и интегритет бирачког списка и изборног процеса, категоричан је директор Агенције за заштиту личних података БиХ Петар Ковачевић.

Коментаришући злоупотребе приликом регистрације бирача за гласање из иностранства, Ковачевић каже за “Глас Српске” да се Агенција за заштиту личних података бавила тим питањем још приликом локалних избора 2012. године.

- Једно лице нам је тада изјавило приговор да му је злоупотребом личних података промијењена бирачка опција. Ми смо извршили инспекцијски надзор и у Централној изборној комисији БиХ и у филијали Завода за запошљавање, јер смо имали сазнања да је копија његове личне карте достављена из завода - каже Ковачевић.

ГЛАС: И како је све то завршено?

КОВАЧЕВИЋ: Заводу за запошљавање смо наложили да не смију тражити копију личних карата када у завод долазе лица да се пријаве и региструју као незапослена, јер за то немају правни основ. Вођен је и кривични поступак и лица из Завода за запошљавање која су злоупотријебила копије личних карата су кривично пресуђена.

ГЛАС: Али свједоци смо да злоупотребе нису престале?

КОВАЧЕВИЋ: Ми смо тада ЦИК-у наложили да мора обезбиједити аутентичну обраду личних података, јер су лични подаци тог лица коме је промијењена бирачка опција били тачни, али нису били аутентични и вјеродостојни.

ГЛАС: Шта значи то да су подаци били тачни, али нису били аутентични?

КОВАЧЕВИЋ: Ми нисмо у ЦИК-у могли да утврдимо ко је поднио ту пријаву. Они су по сјећању говорили да је неко донио коверту и предао пријаву, али нису идентификовали то лице.

ГЛАС: Па и сада се у “Водичу за пријаву бирача за гласање изван БиХ” предвиђа да се пријава може предати поштом?

КОВАЧЕВИЋ: Не може то тако, то смо им и говорили 2012. године, јер на тај начин није утврђена аутентична воља. Не може се узети гола копија личне карте, она мора бити овјерена да би била доказ у било којем поступку. Неовјерена копија личне карте или било којег другог документа не би требало уопште да се узима у обзир, али код нас… Видимо шта се ради.

ГЛАС: Али према правилима ЦИК-а и водичу који смо споменули, довољно је попунити образац ПРП-1 и послати копију неког личног документа и пријава је валидна?!

КОВАЧЕВИЋ: То је питање за ЦИК, јер је ЦИК у складу са законом једини одговоран и надлежан да обезбиједи тачност, ажурност и интегритет Централног бирачког списка. Они имају овлашћење да натјерају матичне уреде да ажурирају податке. Нпр, ако у бирачком списку има 6.000 умрлих лица, ЦИК треба да изађе и каже који матични уреди нису доставили ажуриране податке. То је, дакле, посао ЦИК-а, јер они за то имају и надлежност и овлашћења и одговорност.

Каснимо за свијетом

ГЛАС: Шта је са електронским потписом?

КОВАЧЕВИЋ: Ми каснимо са многим стварима, али такво је друштво и држава. Прије колико година је донесен сет закона о електронском потпису и електронском пословању?! Ми живимо у 21. вијеку у којем је потпуно нормално да се на тај начин идентификујемо исто као и личном картом, али и по томе каснимо за свијетом.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица