Пандуревић. Боље било какве измјене закона о ОБА него да нема законског рјешења

"Током данашње расправе нисам чула ниједну ријеч критике на текст закона. Уставни суд БиХ је оспорио одребде закона јер је ОБА могла примјењивати мјере праћења бесконачно. Овим текстом закона то је ограничено на максимум до 48 мјесеци с тим да се мјера може понављати", рекла је Пандуревићева новинарима.

Она је напоменула да сви подаци које прикупи ОБА не могу бити и не користе се на суду као доказ.

"ОБА прати појаву, попут радикалних покрета, тероризма, наркотина, организованог криминала и, уколико дође до одређених индиција да се неко спрема починити кривично дјело или да га је починио, тада ОБА, полицијске агенције и Тужилаштво БиХ, покрећу истрагу, а онда полицијске агенције скупљају доказе", каже Пандуревићева.

Шеф Клуба СДС-а појашњава да се информације које прикупи ОБА ради разних међународних конвенција не могу нити су се икада користиле на суду као докази.

Она се осврнула и на замјерку министра унутрашњих послова Републике Српске Драгана Лукача да је за 12 мјесеци могуће процијенити да ли ће неко починити терористички акт, истичући да су поједини људи у БиХ већ 20 година припадници радикалних покрета и да можда никада неће починити терористички акт.

"Такве људе морате све док припадају том миљеу држати под присмотром због безбједносног аспекта, јер и најгоре рјешење да имамо оно је боље него никакво. Уколико Уставни суд БиХ избрише одредбе које сада важе у закону, то значи да ће сви потенцијални терористи бити без икаквог надзора, као и дилери дроге", рекла је Пандуревићева.

Када је ријеч о парламентарном надзору над радом ОБА, Пандуревићева сматра да то питање треба упутити замјенику предсједавајућег Заједничке комисије за надзор над ОБА Бариши Чолаку, који треба да сазове сједницу тог тијела.

Она је као примјер навела да су се сједнице Уставноправне комисије редовно одржавале годину и по дана након што је Жељко Комшић поднио оставку на позицију предсједавајућег.

Шеф Клуба ХДЗ-а БиХ у Парламентарнсој скупштини БиХ Никола Ловриновић сматра да је данашња расправа о измјенама закона о ОБА показала намјеру посланика да се дође до најбољег рјешења.

"Измјене Закона о ОБА дошле су из Савјета министара, али су се појавиле одређене дилеме. Сматрам да је ипак боље да се до измјена закона дође тако да се то уради темељито како не би дошли у прилику да поново буде предмет неке апелације пред Уставним судом", рекао је Ловриновић новинарима.

Он сматра да Уставни суд БиХ има различите механизме да "натјера" парламент да дође до рјешења.

"Које ће механизме користити - не знамо. Не можемо прејудицирати шта ће урадити Уставни суд, јер и он је дио власти ове земље. Сматрам да ће се на наредним сједницама избистрити слика око оба закона /Приједлог закона о измјени Закона о ОБА и Приједлог закона о измјенама Закона о кривичном поступку БиХ/", рекао је Ловриновић.

ХДЗ је, како је навео Ловриновић, био против хитног поступка јер жели на свеобухватан начин да се дође до рјешења, те да постоји могућност амандманског дјеловања како би се поправили предложени законски текстови.

Предложеним законом спроводи се одлука Уставног суда БиХ и њиме се прописује садржај писаног захтјева у вези са тајним прикупљањем података за које је потребно судско овлашћење, те уводи ограничење укупног трајања ове мјере.

Према измјенама закона, налог може бити одобрен за период до 60 дана, а у случају потребе за продужење мјера, на писани образложени приједлог генералног директора, судија може продужити важење налога на додатне периоде од по 30 дана, с тим да одобрене мјере могу трајати укупно најдуже 48 мјесеци.

Уставни суд БиХ прошле године је прихватио апелацију Кришто и прогласио неуставним три одредбе Закона о ОБА.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.