Особа с црне листе САД предаваће студентима?!

Како је речено Независним новинама, Савјет Факултета је почетком ове седмице усвојио извјештај по којем је Алиспахић проглашен за најбољег кандидата, чиме је отворен пут да на сједници Сената, који чине декани свих факултета у оквиру Универзитета, Алиспахић буде формално именован.

Неџад Корајлић, декан Факултета за криминалистику, криминологију и безбједносне студије, истиче да се Алиспахић пријавио на конкурс и да је Факултет поступио по важећим прописима и законима.

"Испоштовали смо све законске одредбе које прописују ко и како може да се кандидује. Нико нам се није обратио ни званично ни незванично, нико нам није дао било какву примједбу да постоји било каква сметња да он може да конкурише. Ја ни не смијем, као руковдилац јавне установе, да улазим у друге елементе који нису законом прописани", објаснио је Корајлић.

Додао је да он не може да утиче на одлуку Сената те да је на њима да одлуче да ли ће узети у обзир чињеницу да се Алиспахић налази на црној листи.

"Ја тај процес нити водим нити имам било какав утицај на њихову одлуку. Ко ће бити изабран, о томе одлучује Сенат", истакао је Корајлић.

Амбасада САД у Сарајеву потврдила је да се Алиспахић налази на листи.

"Ми не коментаришемо кадровска питања која се односе на институције у БиХ, нити желимо спекулисати о њиховом могућем утицају на било који аспект наших билатералних односа. Бакир Алиспахић је на листи посебно означених особа Министарства финансија САД. Особама с те листе је блокирана имовина, а америчким држављанима је забрањено да имају било какве послове с њима", објаснили су у Амбасади.

Алиспахић се доводи у везу са организовањем иранских терористичких кампова за обуку непосредно након завршетка рата, а његова веза са Иранцима, према писању федералних медија, никад није престала.

Најзначајнији ирански центар за обуку налазио се у Погорелици, код Фојнице, у који су 1996. године упали припадници IFOR-а и заплијенили велику количину оружја и планове за терористичке ударе и нападе на УН, киднаповање официра мировних снага у БиХ, као и нападе на касарне и друге објекте IFOR-а. Припадници IFOR-а тада су ухапсили неколико припадника АИД-а и тројицу иранских инструктора. Под притиском међународне заједнице, федерални истражни органи покренули су поступак против Алиспахића, који је тада био директор АИД-а.

Иначе, подсјећамо на недавно декласификоване документе из библиотеке америчког предсједника Била Клинтона, у којима су амерички званичници тврдили да је БиХ још 1996. прекинула све везе са иранским елементима, што се касније показало као нетачно.

С Алиспахићем јуче нисмо успјели ступити у контакт, јер се није јављао на мобилни телефон.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.