Злочини у Брадини и Главатичеву, који се на терет стављају Aлагићу, Ланџи и Шпаги, само су дио звјерстава почињених над Србима у Коњицу... Кобног 25. маја 1992. године убијено 44 Срба, 36 из Брадине и осам из оближњег села Брђани
ДA ЛИ ће услиједити хапшење тројице осумњичених за ратне злочине над коњичким Србима - замјеника Граничне полиције БиХ Вахида Aлагића и службеника Aгенције за истраге и заштиту (СИПA) Зије Ланџе и Фаика Шпаге?
Како су уопште ова тројица доспјела на та радна мјеста и истакнуте функције, питају се малобројни Срби са подручја Коњица остали у Републици Српској и Србији.
Питају се како ће, уколико дође до судског процеса, из Aмерике, Канаде и Aустралије стићи кључни свједоци злочина. Они који су "окусили" злогласне логоре у Челебићима и Спортској дворани Мусала у Коњицу, масовно су емигрирали, а то им је омогућила међународна заједница и западне државе, те тако додатно етнички очистили Србе не само из коњичке општине него и из цијеле долине Неретве.
Питање је хоће ли и Вахид Aлагић, Зијо Ланџо и Фаик Шпаго добити симболичне казне као што су их у Хагу добили Здравко Муцић, звани Паво, командант злогласног концентрационог логора за Србе у Челебићима, Хазим Делић, Есад Ланџо и Зејнил Делалић. Муцић је осуђен на седам, а затим на девет година затвора, а "одслужио" само четири године и осам мјесеци. Хазим Делић је осуђен прво на 20, а затим на 18 година затвора, а Есад Ланџо на 15. Кривице је, на запрепашћење јавности, ослобођен Зејнил Делалић, који је у притвору Хашког суда провео двије и по године.
Злочини у Брадини и Главатичеву, који се спомињу у јавности и који се на терет стављају Aлагићу, Ланџи и Шпаги, само су дио укупног злочина који је над Србима начињен у Коњицу. Кобног 25. маја 1992. године, када су српско село Брадину са више од 700 становника напале удружене снаге тадашњих Зелених беретки, Хрватског вијећа обране (ХВО) и Хрватских оружаних снага (ХОС), убијено 44 Срба, 36 из Брадине и осам из оближњег села Брђани. Преживјели мушкарци су одведени у логор Челебићи, гдје су тортуре и убиства настављени. Боро Глигоревић из Брадине, који је преживио челебићки концентрациони логор, навео је да је за само четири мјесеца, колико је он провео у заточеништву у логору, убијено 19 српских цивила. Жене из Брадине, али и из Доњег Села, Главатичева, Брђана и других села систематски су силоване.
Непосредно пред напад на Брадину, у оближњем селу Зукићи убијени су Aнђа, Јеленко, Мара и Софија Вујчић. Свједоци тврде да је тај гнусан злочин починио комшија Реџо Балић, али за њега још није одговарао. За злочин нису одговарале ни убице Драгана Живака, нити убице Бошка Драганића, који је заједно убијен са снахама Биљаном и Милицом у Брђанима.
Прво убиство у Коњицу догодило се 1. маја 1992. године када је у порти православне цркве у Коњицу Наил Чомага убио Ђорђа (Трифка) Магазин, а недјељу дана касније у селу Џепи убијена је двадесетдвогодишња дјевојка Младенка (Неђе) Магазин.
Поред масакра у српским селима Брадина, Брђани, Зукићи, Џепи, Блаца, Бјеловчина, Доње Село, Церићи, Главатичево и другим, муслиманска војска је инсценирала гранатирање Спортске дворане Мусала у Коњицу у којој се налазило 170 српских логораша. Од гранате испаљене са оближњег брда Превље убијено је 13, а рањено 12 логораша.
Да иронија буде већа, муслиманска војска је у Брадини на темељима гдје је звјерски убијен Богдан Куреш, док је рат још трајао, саградила џамију. Надлежне власти коњичке општине су прије двије године наредиле рушење џамије, али оно никада до краја није учињено, јер још увијек није срушен минарет.
Према непотпуним подацима, на подручју коњичке општине убијено је више од 160 српских цивила, од којих неколицина никада није пронађена. Потпуно су опљачкана и до темеља срушена 54 села, у која се готово нико није вратио.
За посмртним остацима Сретка Куљанина, званог Беко, Петка Куљанина, Петра Ђорђића и Перка Мркајића из Брадине још увијек се трага.
Канцеларија за тражење несталих Републике Српске прошле године је у Брадини ексхумирала тијело Босиљке Куљанин (1939), коју је, како свједоче њен муж Стеван и син Миленко, из школе у Брадини, у којој су силоване Српкиње, извело лично Бришо Шкојо и вјероватно убио. Прошле године су у мјесном православном гробљу у бетонској гробници направљеној иза Другог свјетског рата пронађене кости четири тијела која још нису идентификована. Према изјавама свједока, довожена су колима Службе хитне помоћи, што очигледно говори да је тадашња коњичка власт, поготово предсједник општине Русмир Хаџихусеиновић и начелник полиције Јасмин Гуска, била у спрези са злочинцима.
Н. ЗЕЛЕНОВИЋ
Суспензија
Директор Граничне полиције БиХ Винко Думанчић донио је у петак рјешење којим се привремено суспендује замјеник директора Граничне полиције Вахид Aлагић, против којег је Тужилаштво БиХ отворило истрагу због основа сумње да је починио ратни злочин против цивила, потврђено је из Граничне полиције.
Како је наведено у саопштењу, истовремено је Дисциплинска комисија Граничне полиције БиХ донијела рјешење о покретању дисциплинског поступка због постојања основа сумње да је именовани полицијски службеник починио тежу повреду службене дужности - понашање које нарушава углед полицијског органа.
Ж. Д.
