Новости“: Почео „рат“ у региону за 10 милиона докумената

Ријеч је о, како наводи лист, државним тајнама, саслушањима и свједочењима - јавним и скривеним, извјештајима о болестима и смртима, пресудама, одлукама, разним драгоцијеним документима...

Према неким процјенама, у подрумима у Хагу „чами“ око 10 милиона страница докумената о конфликту у некадашњој Југославији, напомињу „Новости„.

Додају и да се процијењује да има и око 13.000 артефаката, односно метака, оружја, одјеће, обуће и разних других предмета.

И Србија и Хрватска и БиХ сматрају да им припада дио те грађе.

Како наводи тај лист, током недавне посјете предсједника трибунала Кармела Ађиуса и тужиоца Сержа Брамерца Србији, званичан Београд ставио је до знања да Србија очекује да јој се врати сва документација достављена по захтјевима тузилаштва.

Лист подсјећа да је таквих захтијева било 2.082 и да је министар у Влади Србије и дугогодишњи предсједник Националног савијета за сарадњу с Хашким трибуналом Расим Љајић рекао да је сва документа које је Хаг тражио, Србија предала, укључујћи војна.

Према неким ранијим изјавама, 95 одсто докумената које су предати Трибуналу долазило је од МУП, ВБА и БИА, наводи лист.

Како додаје, у Београду је, током посјете хашких званичника, постигнут договор и о оснивању информационог центра у који би била похрањена архива коју Србија треба да добије.

Тиме ће се, како даље наводе, бавити радна група која ће утврдити појединости, попут оне да ли ће та грађа бити смјештена у Нардној библиотеци или Скупштини Србије.

„Новости“ оцијењују да је у том послу најдаље отишла БиХ, гдје су у новембру прошле године Град Сарајево и Хашки трибунал потпсали меморандум о успостављању информационог центра у Сарајеву у којем ће бити више од 400.000 докумената из судских процеса, међу којима је скоро 100.000 доказаних предмета.

Свој дио грађе тражи и Република Српска, али Трибунал игнорише захтијеве институција РС да им буде враћен дио докумената, наводе „Новости“.

Како додају, најављено је и потписивање меморандума са Хрватском о оснивању информационог центра.

Историчар Чедомир Антић сматра да је документација Хашког трибунала драгоцјена, али да је у извјесној мјери селективна и да има разне мањкавости пошто је, како наводи, сакупљена уз јасну и дугорочну политичку агенду, која је суд од самих почетака учинила пристрасним.

„Међу судским документима недостају поједини важни хрватски документи, као што су „топнички дневници, транскрипти из уреда предсједника Републике, као и већина значајних докумената САД, Британије, Њемачке и Француске, које су и саме учествовале у ратовима на простору бивше Југославије“, тврди Антић и додаје да ће архив Трибунала имати значај, прије свега, за писање историје југословенских наорда у раздобљу посљедње двије деценије 20. вијека.

Антић оцјењује да архивска грађа не смије да се дијели, јер је то сада јединствен архив и није у складу с правилима струке захтјевати његову подјелу и да би било најбоље када би архив остао у Хагу или био премјештен у Београд.

Адвокат Ратка Младића, Бранко Лукић, каже да ће један дио доказног материјала бити у надлежности Механизма, који ће наставити да ради након што се Трибунал затвори.

„Документација која је достављена суду само је делић оног што има тужилаштво, које је бирало шта ће да достави одбрани“, навео је он.

Говорећи о начинима на које је документација доспијевала у тужиластво, Лукућ је рекао да је „КФОР у Републици Српској упадао у општине, болнице, полицијске станице, медијске куће и узимао сва документа, трпао их у камионе и одвозио“.

„Ниједан од тих папира није враћен и као да не постоји. Оно што им је добровољно достављено копирано је. Све то је сада у подрумима тужилаштва“, рекао је Лукић.

Хашки трибунал престаје са радом 31. децембра, а званична церемонија затварања биће одржана у уторак, 19. децембра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.