Њујорк Тајмс: Захтјев послат у журби и мале су шансе да се ревизија покрене
Сарајево - Слање захтјева за ревизију пресуде по тужби БиХ против Србије за агресију и геноцид изазвало је велику пажњу медија, не само у региону већ и у свијету.
Овом темом бавио се и угледни "Њујорк Тајмс" чије писање преносе Независне новине а који је подсјетио да је захтјев за ревизију пресуде затражио бошњачки члан трочланог Предсједништва Бакир Изетбеговић.
"Захтјев муслиманског члана (Предсједништва БиХ) Бакира Изетбеговића, очигледно потпирује политичке тензије у региону које тињају још од рата који је 'растурио' Југославију 90-их година прошлог вијека", пише угледни лист.
"Њујорк Тајмс" додаје да би овим потезом бошњачког члана предсједништва сада могли бити охрабрени "про-српски сецесионисти, који имају подршку Србије и Русије".
"Москва се удвара Србима у Србији и Босни и Херцеговини, док у међувремену тајно интервенише у македонији и Црној Гори, покушавајући да поврати утицај који је имала на Балкану", пише "NYТ".
У чланку се подсјећа да је Међународни суд правде 2007. године ослободио Србију "директне одговорности за масакр који се догодио Сребреници", али да се Србија сматра одговорном за кршење Конвенције о геноциду јер није спријечила геноцид и казнила тадашњег војног команданта генерала Ратка Младића.
Како се даље у тексту наводи, захтјев за ревизију пресуде изазвао је велику буру у Босни и Херцеговини, јер су Срби изразили незадовољство због слања захтјева.
"Њујорк Тајмс" се такође осврће и на суђење генералу Ратку Младићу које је у току у Хашком Трибуналу.
Позивајући се на неименоване правне експерте, лист пише да су мале шансе да Суд поново отвори случај, али се у тексту понавља да ће сам захтјев за ревизију "распалити дебату" у Босни и Херцеговини.
Даље се подсјећа да је Дејтонски мировни споразум подијелио Босну и Херцеговину на "бошњачко-хрватски ентитет и Републику Босанских Срба", али, наводи се, односи су до дан данас у овој држави затегнути и постали су гори у посљедњих неколико мјесеци.
"У новембру прошле године Срби у БиХ су одржали контроверзни референдум - који није предвиђен Дејтонским споразумом, али подржан од стране Москве - који би могао да води до потпуне независности или чак новог придруживања Србији. Предсједник Републике Српске Милорад Додик и оштри националиста рекао је да је захтјев за ревизију пресуде затворио врата напретку Босне и угасио свјетло", пише "Њујорк Тајмс", те додаје да су "Додик и други критиковали Изетбеговића што покушава поново да отвори случај против Србије без пристанка српског и хрватског члана Предсједништва".
Лист такође преноси ријечи Александра Вучића, премијера Србије, који је рекао да је Изетбеговићев потез односе двије земље вратио 25 година уназад.
"Мало повјерења које смо годинама градили сада је нестало", преноси "NYТ" Вучићеве ријечи.
У тексту, објављеном и у интернет издању, стоји и да је Изетбеговић у Сарајеву добио велику подршку за слање захтјева за ревизију тужбе.
"У Сарајеву, Изетбеговићеве присталице, укључујући академике, опозиционе политичаре и организације за заштиту људских права тврде да Суд треба поново да отвори случај, јер многи у БиХ и Србији још увијек одбијају да признају злочине у Сребреници као геноцид, упркос пресудама међународних судова", пише "NYТ".
"Захтјев је очигледно послат у журби. Десетогодишњи рок за подношење захтјева истиче у недјељу", закључује се у тексту "Њујорк Тајмс".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
