Њемачка се озбиљно окреће ка Балкану

Како су "Независним" потврдили наши саговорници у Бриселу, добро упућени у резултате берлинске конференције, која је у четвртак одржана с учесницима из свих земаља западног Балкана са челницима Европске комисије и њемачке владе, овог пута се ради о искреној жељи да се западном Балкану помогне да се прикључи ЕУ.

Осим извјештаја у напретку, наши саговорници нам скрећу пажњу и на програм IPA ИИ, који ће важити до 2020. године.

"Намјера ЕУ да финансира инфраструктурне и реформске пројекте ће вам бити очигледна врло скоро. Она је у филозофији IPA II (буџет 11,3 милијарди евра), која ће важити до 2020. године и тамо ћете моћи видјети да су закључци берлинске конференције озбиљни и конкретни", навели су наши саговорници.

Даље, скренута нам је пажња на рјечник који је њемачка канцеларка Ангела Меркел користила на прес-конференцији.

"Када њемачка канцеларка говори јавно, то не ради само да задовољи форму. Сада је то што је рекла јавно забиљежено и јавност ће моћи да прати да ли се то испуњава. Њемачка канцеларка је ставила свој интегритет у овај пројекат и то је само по себи довољан доказ да ће то нешто значити", истакли су.

Познаваоци њемачких политичких прилика истичу да је говор Меркелове значајнији него што се то на први поглед чини, подсјећајући да је у изборном програму партије Меркелове ЦДУ све донедавно стајало да се пријемом Хрватске у ЕУ проширење зауставља на дужи рок.

"У свом говору канцеларка је не само отворено говорила о проширењу ЕУ на западни Балкан него је искористила и придјев 'брзо', што можда јесте мала ријеч, али никако није безначајна, ако се зна овај претконтекст", истакли су они. Уз то, како су нагласили, треба се подсјетити недавног говора Жан-Клода Јункера, будућег предсједника Европске комисије, коме је управо подршка Меркелове била пресудна, који је још недавно рекао да за његовог мандата неће бити проширења. Додају да би се након берлинског скупа, иако неће бити проширења, ипак могле десити значајне позитивне ствари за Балкан у виду конкретне подршке од стране Европске комисије под Јункеровим водством.

Међутим, они су упозорили да се у земљама Балкана често занемарује "али", које се у Берлину чуло у скоро свакој реченици европских званичника: темпо приступа ће зависити од темпа унутрашњих реформи. Такође, ниједан пројект неће бити подржан ако их саме земље региона не предложе и не заложе се да буду реализовани.

"То треба схватити веома озбиљно. Нема више тога да Европа 'гура' поједине земље и да за њих ради њихов посао. Свака земља ће морати одрадити свој дио посла, или се ништа неће десити", навели су.

И за ово упозорење дали су конкретан доказ за БиХ - треба пажљиво гледати формулације о имплементацији одлуке "Сејдић и Финци". Упозоравају да, иако неки медији тријумфално најављују да је то питање гурнуто по страни, ово питање не само да није скинуто са стола него ће "први дан" након избора бити упућена озбиљна упозорења. Истичу да није искључено ни да ЕУ не призна легитимитет избора, али додају да ће све највише зависити од става Савјета Европе.

"Како год да буде, увјеравам вас да се једна ствар неће промијенити - БиХ крши људска права и у сукобу је с европским стандардима. То је нешто преко чега се неће прећи", упозорио нас је један саговорник.

Додао је да БиХ неће моћи поднијети апликацију за чланство у ЕУ све док то питање не буде ријешено.

Њемачка канцеларка ставила свој интегритет у овај пројекат и то је само по себи довољан доказ да ће то нешто значити, истичу упућени саговорници

"Једино што се промијенило је да је Европска комисија одустала од покушаја медијације да помогне да се то питање ријеши јер је схваћено да наша помоћ неће уродити плодом. Више нико не жели ставити своју репутацију на нешто што је осуђено на неуспјех. То ћете морати ријешити сами, а ми смо ту да помогнемо", навео је.

Иначе, њемачки медији веома опширно су извјештавали о берлинском скупу. Сви су имали сличну поруку: западном Балкану пружена је европска перспектива с неизвјесним датумима пријема, али и уз јасан услов да сами спроведу неопходне реформе.

Занимљив је извјештај Њемачког радија, који је објављен прије почетка конференције. Занимљив је због тога што се очигледно ради о упућеном новинару јер је Меркелова на прес-конференцији скоро од ријечи до ријечи говорила оно што је написано у том извјештају, што говори да је новинар имао приступ неком веома утицајном службенику у њемачкој влади.

У том извјештају наведено је да је највећи проблем региона БиХ зато што Срби, Хрвати и Бошњаци "једва успијевају владу одржати на окупу" и јер крше Европску повељу о људским правима у предмету "Сејдић и Финци".

Већина осталих угледних медија говори да је циљ конференције био охрабрити земље Балкана да наставе радити на реформама, посебно у свјетлу растућег евроскептицизма у појединим земљама чланицама.

Страх од исламског радикализма

У бројним анализама, о самом поводуу берлинског скупа, занимљиво је запажање Њемачког радија, који оцјењује да је на Балкану све присутнија пријетња од радикализованих муслимана.

"У више балканских земаља расте забринутост да би дијелови региона могли постати тачка за привлачење радикализованих муслимана и џихадиста. Због тога би превентивна дипломатија требало да спријечи стварање кризног подручја у Европи", истиче се у извјештају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.