Ничу нови криминални кланови, на помолу обрачуни

Свјетлана Тадић
Ничу нови криминални кланови, на помолу обрачуни

Бањалука - У БиХ је могуће успостављање "новог" криминалног односа међу "утицајним" носиоцима организованог криминала, који би резултовао међусобним обрачунима.

Потврђује се то у Стратегији за борбу против организованог криминала у БиХ за период од 2014. до 2016. године, коју је у сриједу усвојио Савјет министара БиХ.

- Ти би обрачуни подразумијевали коришћење насилних средстава, убиства, уцјене и отмице - показао је овај документ.

Врсте криминала

У Стратегији се подсјећа да на подручју БиХ постоје различити облици организованог криминала.

- Он се испољава у различитим аспектима, а то су недозвољена производња и промет опојне дроге, трговина људима, кријумчарење људи и илегалне миграције, привредни криминал и пореске утаје - наведено је у Стратегији.

Осим тога, ту су и фалсификовање и личних докумената и новца, злоупотреба кредитних картица и службеног положаја, високотехнолошки криминал, крађе и продаје моторних возила, али и уцјене, изнуде, отмице и разбојничке крађе...

Додаје се да је евидентно да организоване криминалне групе имају веома штетан утицај на привредни и економски развој.

- Основни метод њиховог дјеловања је улагање великих сума нелегално стеченог новца у легалне новчане токове, чему доприносе и одређени законски прописи у БиХ - истакнуто је у документу.

С тим у вези, у претходном периоду током спроведених истрага евидентирани су случајеви да се особе из криминалног миљеа држава региона у БиХ појављују као директни страни инвеститори користећи све привилегије које носи наведени начин инвестирања.

- Ова појава знатно је утицала на одлуке наведених особа да своје криминално дјеловање наставе на подручјима или са подручја БиХ. Знатан утицај на криминал има и присуство корупције у свим структурама власти - наглашено је у Стратегији.

Најпознатији случајеви

Да је организовани криминал годинама велики проблем у БиХ, показују бројни случајеви - од крађа, преко прања новца до отмица и убистава.

У РС су протеклих година забиљежени бројни криминални окршаји, а ту је свакако сукоб група предвођених Дарком Елезом и Ђорђем Ждралом, који су, између осталог, укључивали и убиства. Прије неколико дана почело је суђење за 32 криминална сарадника Дарка Елеза оптужена за организовани криминал, укључујући тешка убиства и пљачке банака.

Сукоби криминалног миљеа у ФБиХ резултовали су 2007. године убиством Рамиза Делалића Ћеле, који је убијен у Сарајеву, у дворишту куће у којој је живио. Наводило се да је он жртва вишегодишњег сукоба у сарајевском подземљу између албанске и санџачке мафије, те да је у сукобу са Мухамедом Алијем Гашијем још од 1993. године.

Позната је и група Зијада Турковића која је осуђена за организовани криминал и низ кривичних дјела почињених од 2005. до 2010. године. Осуђени су за убиства, покушаје убиства, неовлаштени промет опојне дроге, разбојништво, изазивање опште опасности, припремање кривичног дјела, изнуду, прање новца и неовлашћени промет оружја и војне опреме и производа двојне употребе.

У оперативној акцији Федералне управе полиције и кантоналних МУП-ова кодног назива "Сигурност" у марту ове године у ФБиХ је ухапшено око 50, а криминалистички обрађено 130 лица која су осумњичена за разбојништва, тешке крађе, недозвољено бављење банкарском дјелатношћу, угрожавање безбједности, крађе…

По питању прања новца један од најпознатијих случајева у региону је Зоран Ћопић, који је осуђен због прања новца у "Шећерани" из Бијељине. Он је тај посао обављао за Дарка Шарића оптуженог за трговину дрогом.

Штета

У извјештају се наводи да је немогуће прецизно израчунати материјално-финансијску штету коју БиХ наноси организовани криминал, "али је сасвим сигурно да је она велика". Само у поменутим случајевима штета износи и неколико стотина милиона КМ.

У Стратегији се предвиђа да ће на даље кретање и развој организованог криминала у БиХ, варирајућим интензитетом, утицати посљедице глобалне економске кризе.

- Повећање броја незапослених и егзистенцијално угрожених могло би увећати и број потенцијално нових носилаца организованог криминала, прије свега у трговини дрогом, високотарифном робом, оружјем и илегалној миграцији, те краденим возилима... - наводи се и додаје да би све ово могло утицати и на успостављање "новог" криминалног односа.

У Стратегији се наводи да све институције и органе који су надлежни за борбу против организованог криминала у БиХ карактерише кадровска непопуњеност, како у броју, тако и у квалитету.

- На једној страни постоји тенденција одлива квалитетних и искусних кадрова у друге институције и приватни сектор, а на другој прилив младих и неискусних службеника којима у великој мјери недостају знања и вјештине потребне за успјешну борбу против организованог криминала - истиче се у овом документу.

Додаје се да специјализација кадрова за борбу против организованог криминала за сада нема трајни карактер који би омогућавао константно стицање потребних компетенција.

Истиче се и да организовани криминал представља пријетњу и ризик по националну безбједност, што захтијева појачан криминалистичко-обавјештајни рад и размјену података.

Дефиниција

У Стратегији се истиче да организовани криминалитет у посљедњој деценији означава "способност брзог прилагођавања општим социјалним и привредним условима, те удовољавање потражњи за илегалним добрима или услугама на црном тржишту, уз непогрешиво проналажење профитабилних подручја у којима се противправно остварује голема финансијска добит уз мали ризик од кривичног прогона, што је проузроковало премоћ над институцијама правног поретка".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана