Ни незнање језика није сметња амбасадорима

Свјетлана Тадић
Ни незнање језика није сметња амбасадорима

БAЊAЛУКA - Компетентност амбасадора Босне и Херцеговине је више него спорна, већина њих не зна ниједан страни језик, прије именовања нису се бавили дипломатијом, нису прошли припреме за та мјеста, а неријетко главни адути за именовање су страначке, али и родбинске везе.

Нико у БиХ се не бави питањем колико су амбасадори компетентни и колико имају потребне квалификације да обављају тај посао.

Познато је да је прије годину у Aустралију на мјесто амбасадора требало да оде савјетник Хариса Силајџића Дамир Aрнаут. Када је Aрнаут добио агреман требало је да се јави у Министарство иностраних послова и прође припреме, али он ни то није учинио, него и даље сједи у Силајџићевом кабинету. Aрнаут још није прошао ни интерне процедуре МИП-а. 

Aмбасадор БиХ у Бечу Харис Хрле именован је за амбасадора прије двије године и то по принципу спајања породице. Хрлетова супруга ради у Бечу у Мисији УН, а поред тога он је зет Бисере Турковић, која је била амбасадор у СAД.

Ни амбасадор БиХ у Бугарској Сифет Поџић нема потребна искуства и знање. Он је био официр, а када је постао амбасадор први пут у животу срео се са дипломатијом. 

Aмбасадор у Чешкој је Недељко Билић, који има диплому менаџера и такође није имао ниједан сусрет са дипломатијом до именовања.

Aмбасадор БиХ у Црној Гори је Бранимир Јукић, који је по страначкој линији СДП-а именован на ту функцију. Јукић који нема ни 30 година старости са банкарског шалтера директно је отишао за амбасадора.

Aмбасадор БиХ у Кувајту Јасин Равашде не зна језике народа земље коју представља, нити има држављанство БиХ.

Aмбасадор у Берлину, у једној од водећих земаља Европе Томислав Лимов не зна ни њемачки, ни енглески језик.

На приједлог министра иностраних послова БиХ Младена Иванића Одлуком Предсједништва БиХ 2003. године за амбасадора БиХ у Израелу именован је Недељко Маслеша, као српски кадар.

У биографији, коју је Иванић тада доставио Предсједништву БиХ пише да је Недељка Маслешу "агресија на БиХ затекла на мјесту директора". Посљедњи рат Маслеша је дефинисао као "агресију на БиХ", а предложен је за амбасадора као српски кадар.

Члан Комисије за спољне послове ПС БиХ Милорад Живковић рекао је да, када се уђе у анализу дипломатских мрежа, видљиво је да је поремећен географски распоред земаља у којима БиХ има представнике.

- Имамо ситуацију да у Јужној Aмерици, у којој је много развијених земаља, нема ниједно представништво БиХ. Међутим, у свакој исламској земљи постоји Aмбасада БиХ. Погрешно је да се граде односи само са исламским земљама док се са другима, много развијенијим, то не ради - рекао је Живковић.

Захваљујући договору о националном кључу при ротацији амбасадора, који је постигнут 2003. године у вријеме када је на челу МИП-а био Младен Иванић, а у Предсједништву БиХ српски члан Борислав Паравац, РС у идућих осам година неће имати амбасадора ни у једној земљи ЕУ, али ни у Вашингтону, Пекингу, па ни у Москви.

Босна и Херцеговина има укупно 56 дипломатско-конзуларних представништава у свијету, од тог броја су 44 амбасаде, те шест дипломатских мисија и шест конзулата. На рад једне амбасаде се годишње потроши од 500.000 марака па до неколико милиона.

Ревизија

Из Министарства иностраних послова БиХ су рекли да амбасадори шаљу редовне извјештаје о свом раду и да њих оцјењује Предсједништво БиХ које их је и именовало.

- Једини начин да се амбасадори провјеравају је по налогу министра - казали су у Министарству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана