Недељко Чубриловић, предсједник Народне скупштине РС: Шетња више годи од вожње под ротацијом

Дарко Гавриловић
Недељко Чубриловић, предсједник Народне скупштине РС: Шетња више годи од вожње под ротацијом

Разговарати са политичаром, а не дотаћи се политике није лак задатак ни за једну страну. Ипак, у претпразнично вријеме лакше полази за руком окретање темама које муче сваког човјека.

Од дневнополитичког темпа радо је побјегао и предсједник Народне скупштине РС Недељко Чубриловић који је кабинет парламента замијенио шетњом са екипом "Гласа Српске" и чиме другим него кафаном.

ГЛАС: Како изгледа типичан радни дан предсједника Народне скупштине РС када нема засједања парламента које јавност доживљава као најважнији дио Вашег посла?

ЧУБРИЛОВИЋ: Када нема засједања Народне скупштине РС, ујутро са савјетницима, шефом кабинета и људима који раде у кабинету разговарам о актуелним темама, обавезама, материјалима који пристижу и вршим организацију рада Народне скупштине и њена 22 радна тијела, односно одбора и комисије. Ту је и стална комуникација са Уставним судом РС, који прије коначних одлука тражи мишљења и ставове Народне скупштине. Дио мог рада подразумијева и комуникацију са грађанима и привредним субјектима који имају потребу да укажу на садржај и тумачење законских рјешења и одлука Народне скупштине. Немам ниједног слободног викенда и некада су по послу обимнији субота и недјеља него радни дани. Тада су чести састанци и посјете изван зграде Народне скупштине и можда би се и могло рећи да је више посла када парламент не засједа.

ГЛАС: Колико се тешко навићи на живот по протоколу и под пратњом обезбјеђења приликом свакодневних обавеза?

ЧУБРИЛОВИЋ: Вјерујем да то некоме ко гледа са стране изгледа лијепо и привлачно, али сигурно то није живот слободног човјека. Овдје нема слободног времена и никада нисте потпуно слободни. Често избјегавам друштво људи који ме прате, али сам свјестан да је то њихов посао и да имају обавезу да раде на тај начин. Иако своје задатке обављају професионално, морам признати да то понекад смета, посебно када сте у друштву породице или пријатеља.

ГЛАС: У јавности Вас прати глас политичара који не користи све привилегије функције, па се Ваш службени аутомобил навече може видјети паркиран испред зграде парламента, а Бањалучани Вас могу често срести док шетате градом без обезбјеђења?

ЧУБРИЛОВИЋ: С обзиром на то да станујем близу зграде Народне скупштине, много ми више одговара да се крећем сам без пратње, а посебно без службеног возила. Често прошетам градом са пријатељима и то је много љепше него када вас возе под ротацијама, прате и свирају. И када ме одвезу до куће, логично је да службене аутомобиле врате и паркирају испред зграде Народне скупштине. Не видим у томе ништа необично.

ГЛАС: У којој је мјери функција коју обављате промијенила Ваш приватни живот?

ЧУБРИЛОВИЋ: Било би добро да то питате људе са којима се дружим. Нисам мијењао друштво и пријатеље и дружим се деценијама са тим људима. Имам пријатеље из основне и средње школе, са факултета и оне које сам стекао током радног вијека. Моје окружење мимо посла је потпуно изван политике и само тако и можете да предахнете од професионалних обавеза које су једна врста оптерећења без обзира на то како их човјек доживљавао.

ГЛАС: Чињеница је да уз пријатеље нисте мијењали ни странке, иако је то постала све чешћа појава. Како гледате на фамозне прелетаче?

ЧУБРИЛОВИЋ: Мислим да то штети укупној политичкој атмосфери у РС. Није добро када можете да "купите" некога за новац или функцију. Увијек се питам колико неко ко придобије некога на такав начин може да рачуна на његову лојалност, јер су такви људи спремни да сутра због боље понуде ураде потпуно супротно од онога због чега су дошли код вас. Све то се подводи под демократију и слободу размишљања и одлучивања, али сматрам да то није демократија, него морална криза система.

ГЛАС: Ту је очигледно танка линија између политичке корупције и демократије. Како је могуће разграничити те ствари?

ЧУБРИЛОВИЋ: Танка је граница између демократије и анархије, односно безвлашћа. Иако се могу чути оцјене да демократија није савршена, ипак тренутно нема бољег уређења од тога, али да би демократија функционисала на прави начин, неопходно је да институције система савршено раде и држе контролу процеса и кретања. Нама је свакако у том смислу потребно више дисциплине и реда.

ГЛАС: Шта Вам остаје упечатљиво из свакодневних разговора са људима које срећете?

ЧУБРИЛОВИЋ: Морам рећи да у великом степену испољавају незадовољство многим стварима. Немамо довољно области у којима се системски дјелује и на томе треба порадити. Странка чији сам члан заговара управо системска рјешења јер су она боља од ад хок рјешења и одлука које доносе појединци. Успјех у томе зависи од повјерења које вам народ укаже на изборима. Утисак је да се може радити много боље и много систематичније и да имамо више потенцијала него што смо их искористили. Ресурсе којима располажемо треба поставити на здравије основе како би дали веће ефекте. То је простор на којем би могло много више да се уради уколико би моја политичка опција имала већу подршку и да на тим пољима постигнемо стабилност која би сигурно допринијела побољшању квалитета живота на овим просторима. То би значило и више радних мјеста и то оних која су потребна, а политичко запошљавање може довести само до даљег урушавања и овог нивоа функционисања институција и система који имамо.

ГЛАС: Колико је генерално наша политика прагматична с обзиром на то да свакодневно видимо да се много више пажње поклања питањима која не носе епитет егзистенцијалних?

ЧУБРИЛОВИЋ: Тога сигурно има, поготово у ад хок рјешењима. Чим побјегнете од система, онда упадате у нове замке, један проблем доводи до другог проблема и тако се мултиплицира, а никако не долази до рјешења којима би највећи број грађана био задовољан.

ГЛАС: Почели сте каријеру у некадашњем бањалучком гиганту "Чајавцу". Како са ове дистанце гледате на тај период у односу на данашњу Бањалуку?

ЧУБРИЛОВИЋ: Бањалука је данас много изграђенија, има више становника, али и много више проблема него у вријеме када сам осамдесетих година прошлог вијека почињао професионални рад у фабрици "Чајавец". То је био гигант са више од 10.000 запослених међу којима је било више од 1.500 високообразованих свих профила, а највише инжењера. То је, једном ријечју, био систем, а из овог угла чини се да је био и савршен. Тадашњи "Чајавец" би могао да буде модел како би требало да се ради. Предратни и ратни период су усложњавали и политичку и привредну ситуацију на овим просторима, свијет је, нажалост, нашао погодно тло да реализује своје планове и успио је да завади народе који су живјели и радили у тадашњој Југославији. Радо се присјећам рада у "Чајавцу" и да није било тих турбулентних времена, можда бих и радну каријеру завршио у том предузећу.

ГЛАС: Жалите ли што сте упловили у политичке воде и што се нисте у потпуности остварили у струци као инжењер машинства?

ЧУБРИЛОВИЋ: Наравно да са носталгијом гледам на то вријеме због тога што нисам завршио као конструктор или пројектант с обзиром на то да сам радио као професионалац у тим областима. Прије би се могло рећи да ме је политика задесила него да је то био мој избор, али ратни период је промијенио животе многима, па тако и мени. Не знам колико има смисла сада жалити за нечим што је било тако давно и што је немогуће вратити.

ГЛАС: С обзиром на то да сте добитник Ордена Светог Саве за нарочите заслуге за Српску православну цркву, сматрате ли да јачање духовности и саборност могу помоћи у превазилажењу кризе у друштву?

ЧУБРИЛОВИЋ: Посебно ми је задовољство што сам добио то високо признање, а и данас радо подржавам све активности Српске православне цркве. Сматрам да морамо да сачувамо духовност и моралне хришћанске вриједности, јер је то једини пут који ће значити спас народа. Вријеме пред нама налаже да и наша саборност дође до већег изражаја.

ГЛАС: Људи који су Вам блиски кажу да годинама из властитих прихода помажете дјецу, студенте и много оних који су Вам се обраћали за помоћ. О томе никада није писано нити сте Ви јавно говорили. Да ли је то по оној хришћанској да не зна љевица шта даје десница?

ЧУБРИЛОВИЋ: Радије не бих причао о томе. Настојим да помогнем онима којима је помоћ неопходна, али не мислим да о томе треба пуно говорити. Људски је помоћи другоме, то сви треба да чинимо.

ГЛАС: Гдје ћете дочекати Нову годину?

ЧУБРИЛОВИЋ: Новогодишње празнике ћу прославити са породицом, нећу нигдје путовати и провешћу их у Бањалуци. Унучад инспирација

ГЛАС: Како проводите слободно вријеме, шта Вас највише испуњава и одакле црпите енергију за нове изазове?

ЧУБРИЛОВИЋ: Највише слободног времена и најрадије га проводим са унучадима, имам унуку и унука и они ми дају додатну енергију, снагу и вољу за живот. Они су посебна инспирација и највише волим да вријеме проводим са њима.

Спорт и шаховски ривалитет

ГЛАС: Познати сте као заљубљеник у спорт, а посебну страст имате према шаху. Да ли стигнете отићи на утакмицу и одиграти коју партију шаха?

ЧУБРИЛОВИЋ: Стигнем одиграти понеку партију шаха са пријатељима, радо посјећујем и утакмице, али немам времена да то чиним често. Нажалост, спорт је сада на нижим гранама него послије рата. Појавили су се неки нови клубови, а некадашњих југословенских прволигаша као што су фудбалски и кошаркашки клуб Борац готово да и нема. Бањалука би као највећи град Српске морала и више и боље. Некада су у Бањалуци играни најјачи шаховски турнири свијета, имала је прволигаше и олимпијске побједнике, а данас нема ништа од тога, али има младе људе који желе да се баве спортом и уз бољу организацију, улагања и здравију селекцију, мислим да је могуће да крене набоље.

ГЛАС: Имате ли неки посебан шаховски ривалитет?

ЧУБРИЛОВИЋ: Имам. Посебно волим да играм са једним адвокатом, једним старијим господином са којим често играм и тај меч ме испуњава и чини ми огромно задовољство без обзира на резултат.

Култура заслужује више

ГЛАС: Како гледате на културну сцену с обзиром на то да сте често на тим догађајима, а посебно у позориштима?

ЧУБРИЛОВИЋ: Посјета културним догађајима ме релаксира, а посебно уживам у добрим позоришним представама којих има и Народно позориште РС и Студентско позориште и Дјечије позориште РС. Друштво не поклања довољно пажње култури. Људи који раде у области културе дају све од себе и ангажују се, али нису адекватно подржани.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана