Небојша Озимић, историчар и књижевник, за Глас Српске: Српске размирице умањиле заслуге за слом фашизма

* ГЛАС: Колики значај има обиљежавање 9. маја као сјећања на велику побједу и безусловну капитулацију фашистичке Њемачке у Другом свјетском рату?

ОЗИМИЋ: Обележавање овог датума је подсећање на универзалну обавезу да се непрекидно боримо против општег зла које никада не нестаје већ само мења изглед и манифестацију. Немачка је, међутим, два пута потписала капитулацију у Другом светском рату - 8. маја у Ремсу са западним савезницима и истог дана, на интервенцију Стаљина, у вечерњим сатима у Берлину. У том тренутку по московском времену био је 9. мај. Совјетски Савез није допуштао могућност да западни савезници остану записани у историји као победници. То се ни случајно није могло десити после огромних жртава које је поднео Совјетски Савез. У исто време било је јасно да је чин поновног потписивања капитулације требало да на најједноставнији начин појасни ко је главни у Европи. Та борба за поделом плена обележила је наредних пола столећа европске историје и донела нове фрустрације и покоренима и ослободиоцима.

* ГЛАС: И данас се Дан побједе у Француској и другим европским земљама обиљежава 8. маја, а у Русији 9. маја?

ОЗИМИЋ: Заједничко обележавање истог дана скоро да је немогуће управо због савезничке поларизације на два блока - тадашњи Евроатлантски и Совјетски Савез. Та подељеност узроковала је подизање Берлинског зида и све касније тензије које су настале и које опстају, ево, седам деценија. Русија, наследница Совјетског Савеза, земља која је дала највећи број жртава у Другом светском рату, никада се неће одрећи свог места да буде прва међу једнакима.

* ГЛАС: Због чега је овај празник на нашим просторима једно вријеме био прилично занемарен иако су поднијели огромну жртву у Другом свјетском рату?

ОЗИМИЋ: Нас је после 1945. убило привидно братство и јединство. За рачун те идеје, целокупна историја ових простора од 1941. до 1950. је релатизована. Ко је могао да прича о зверствима усташа по Босни, о голубњачама које су тек деведесетих почеле да се озбиљније проучавају? Зарад одржања једног система изједначени су Југословенска војска у отаџбини и усташе и повећаван и смањиван број жртава према потреби. Код нас је све поистовећено са једним системом па и међународни празници. Они који су дошли након Тита, када је дошло до распада СФРЈ, имали су друге приоритете јер се нама непрестано догађају важне и историјске ствари које су неодложне. Тако смо дошли до тога да становници државе која је дала огроман број жртава у Другом светском рату, распадом државе на мање, дођу у ситуацију да своје погинуле у Другом светском рату доживљавају као далеку прошлост. Наравно да неће моћи више никада да се идентификује тачан број жртава.

* ГЛАС: Да ли се довољно вреднује допринос српског народа у побједи над фашизмом?

ОЗИМИЋ: Нажалост, Срби који су у Другом светском рату имали огромне жртве у различитим антифашистичким покретима, остали су и данас међусобно завађени. Једни су друге прогласили издајницима и тако је било пола века, а потом су се ови други трудили да докажу своју истину. Тако забављени једни другима пропуштали смо да поентирамо када је то требало да се учини управо подацима о нашем учешћу у Другом светском рату. И бојим се да ће и даље бити овако како је сада…

* ГЛАС: Рекли сте да се четнички покрет данас ставља у ону раван коју, историографски гледано, заслужује. Каква је заправо била улога четничког покрета у Другом свјетском рату и његов допринос борби против фашизма?

ОЗИМИЋ: Одмах да се разумемо: Југословенска војска у отаџбини је до 1943. била службена војска у окупираној држави чији је краљ био ван ње, али јој је пружао сваку подршку. Имајући у виду да су у нацистичким логорима на територији Србије били припадници Југословенске војске у отаџбини и одатле слати у Маутхаузен или Бухенвалд, не можемо да занемаримо њихов допринос у борби против окупатора. У којој мери је овај покрет дао допринос општој борби, а колики је део Народноослободилачког покрета, тек ће накнадна истраживања показати - она која се пишу хладне главе и искључиво на основу расположивих докумената. Та истраживања ће бити проглашена за ревизионизам, али ће донети конкретнију фактографију.

* ГЛАС: С једне стране се потпуно негира југословенски покрет, а с друге врши политичка ревизија историје у којој се Срби представљају као народ који нема аутентичну антифашистичку прошлост. Како наћи златну средину?

ОЗИМИЋ: Нема златне средине. Они који су били за краља окупили су се маја 1941. са идејом отпора окупатору за разлику од оних који су били за комунистичку идеју и који су кренули против окупатора јула исте године. Једни су желели да задрже постојеће државно уређење, а други да истовремено оборе монархију и успоставе републику, у чему су и успели. Ова два покрета, међусобно зараћена, имају несумњив допринос борби против фашизма. Подела је наша, српска, унутрашња. Свет нас препознаје и према једнима и према другима.

Вријеме неслободе

* ГЛАС: Једном приликом сте рекли да фашизам или нацизам, у различитим видовима, на глобалном нивоу никада није био живљи него данас?

ОЗИМИЋ: Оно што карактерише фашизам и нацизам - тоталитарна власт, суров обрачун са неистомишљеницима, филозофија гвоздене песнице, наметање другоме своје воље на све начине - живље је данас него 1933. године. Живимо у времену апсолутне неслободе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.